Школски гласник

Бр. 16.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 292.

примењена наука, те долази у везу са геометријским и конструктивним цртањем, које заузима шири обим него данас, Ја држим, да после таке предспреме каква је у школи рада, у горњим разредима настава концентрације у геометрији могла би бити од врло велике користи. 0 посебној настави у геометрији у горњим разредима, моћи ће се коначна реч тек онда изрећи, када будемо имали искуства у школи рада. Исто тако за природопис, технологију, физику и хемију мораће се у горњим разредима разрадити одељена настава, која ће оно богато градиво, које је дотле обрађено, једном са гледишта стручног уредити и расматрати. Ову наставу са гледишта струке, не замишљсш тако, да неколико струка Шеку једна поред друге. Централизација је још увек и овде на месту, самоједна струка ступа свагда као средиште. На ово се прикључује рад, приказивање и све остало. — Да ли да у горњим разредима наступи засебна настава у земљопису, ја се не усуђујем да одлучим. Ја сумњам, да чак и 14 годишњи дечко има способности, да земљописне везе свати и држим, да он у том добу још не осећа потребу за познање унутарње везе земљописних чињеница. ■— Па чак када би се и одлучили за посебну наставу, ипак се неће моћн прећи цео земљописни простор, него би се већи део морао припустити продужној школи, т. ј. каснијим приликама за образовање. Настава у повесници у правом смислу, има се сасвим избацити из основне школе, за једно касније доба. Наша свеукупна настава нам заиста пружа много шта за обе ове гране. Деца добијају стварно знање о домовпни, у вези са очигледношћу, добију многе земљописне основне појмове, уче употребити и разумети карту. То све је већ много, а данас је то често неозбиљно и ветрењасто. Производи страних држава пружају нам често по гдекоји поглед у даљње пределе. Код иашег рада бићемо често упућени на развијање дотичних ствари и одношаја. При томе отпада задете по гдекоје културно — историјско градиво.

Док се мање дете креће сасвим у садашњости и околном свету, касније, одраслије зажели, да чује нешто о прошлости и о удаљеним пределима. Нарочито за овим последњим је његова потреба велика. Ми га данашњом нашом земљописном наставом не можемо задовољити, него му морамо дати описе и то по могућству детаљиране опнсе, о страним варошима, морима, прастарим шумама и рушевинама. И из светскеисторије му можемо по нешто пружити, но то не сме бити за дете удешено, и не треба да буду опширне расправе. Но, све је то поједино градиво, и није повеснпца ни земљопис. Овде би био топло загрејан за књигу и то не само за земљопис и историју, него би се морало и из другог што пружити. Природно је, да се овде неможе мислити на нит, на књигу, где дете треба све да учи, што је у њој. Корисније је, када дете само чита један путопис, него, када му га учитељ прича. Овде су главни детаљи. Дете има добро памтење за живо описивање. Када касније наступи земљопис, онда је ту једна добра основа. Како јадно изгледа знање земљописа код одраслих баш зато, што се код детета није сватило интересовање. За наставу библијске повести и науке вере прерано је опште у основној школи. Ја сам против засебне наставе науке вере у основиој школи. Говор усавршава дете у школи рада при опхођењу са стварима. Док дете при садањој настави дневно неколико минута има нрилике да дође до речи, дотле оно у школи рада сме и може да измен>ује и да расправља о плановима. Ова измена мисли и говора тим је од већег зиачаја, што су у школи деца разних сталежа, дечаци и девојчице заједно и тако се међусобно унапређују. Читање наступа тек онда, када за дете постоји одговарајуће градиво и потреба за читање. У садањој школи се чита са децом од 6, 7, 8 год. што по пропису мора да се чита. И писање треба да наступи касније, када дочекамо потребу зато. Белешке, цртежп, расматрања, пројекти дају касније природан иовод за писање.