Школски гласник

Стр. 293.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Вр. 16

Садањи круг слободне наставе је врло ограннчен. Детињи живот нам не даје увек сасвим до горе довољно иодесног градива. За горње разреде има још н других разлога, да се не узима градиво из живота. — Детиње посматрање ван школе је данас већином непотпуно, а оно, што се у школи посматра, унесено је у облику говора. Поред свеукупне наставе, спада овамо још телесно вежбање и уметничке игре. Где постоји природан одношај, тамо се споји. Али ми не полазимо са гледишта једне идеје, дакле овде са идеје концентрације, него је следимо, где је она дата. У телесно вежбање спада: гимнастика, разне игре, купање, тоцнљање и излети. И ако се све то не може узети у оквир школског времена, оно ипак школа има да уреди установе за то. Путовање стоји у непосредној везн са укупном наставом. Ту треба пазити на болешљиву и хрђаво рањену децу. Потребно је делење млека и леба сиротињи, уређење разреда у слободи и т. д. Здравље је основни услов за развијање. Ми газдујемо раскошно, ако се не бринемо прво за здравље и довољну рану. Струке за вежбу су пре свега читање, рачунање и пиеање. За цртање није одлучено. Штива и песме треба учитељ сам да одабира по својој увиђавности. Сада ћемо да реазумирамо свеукупну основу школе у неколико реченица. Прве школске године се онако уређују, као што је то назначено у одељку „о реформи основне наставе." Само овде код нас, где је говор о шк. постављању циља, морамо приметити, да се не сме код тога стати, да је за крај треће школске године садањи циљ меродаван. Даље у горњнм разредима .је школски рад у главном свеукупна настава, Градиво је одређено према свагдањем ступњу детињем, спочетка једноставније и што ближе (не у смислу простора), а па горњега ступњу постаје све замршеније. Главнијем делу стоје у средишту радови. Свеукупна настава посредује сазнање из свију грана природописа, опште културе и из домовинског земљописа. Нарочито на горњем ступњу често се распостире но је-

дан поглед на развитак ствари п културних одношаја, па и историјско разумевање. Гачун, геометрију, цртање и учење језика ступа у природну везу са свеукупном наставом. На горњем ступњу наступају и градива према стручним гледиштима неизменично са радом и тежим пољима нз домовинског земљописа и културе: из геометрије, природописа, хемије, физике и земљописа. Поред паставе концентрације придолазе струке за вежбе и уметности, као и гимнастнка доста самостално. (Наетавиће се).

0 доогућноста сист^доатског васпатања. — Бр . 1шге 5апс1ог. IV. 0 услову система:сног васпитања (Свршетак.) II код стварања васпитног мишљења најглавније средство је школа*). Изгледа да се противуслови, кад уверени о нензвесном стању утпцаја школинога, опет се уздамо у утицај ове. Противусловља међутим нестаје, кад поставимо тај одређени захтев, васпитно мишљење треба у првом реду да у школи окупира без разлпке свакога. Снага школе би се у великој мери повећавали кад би сви који су позванн да у њој заједничкн раде, признавали васпитну мисао својом водиљом, пошто би тако у стању били да одређеније показују прав пут свесног рада за будућност и школа бн тако пре постала водиљом међу многоврсним утицајима. Међутим учитељство само тада обузима та педагошка мнсао, кад иста .испуњују и душу оних, ко.ји обављају учитељско васпитање на сваком степену према своме позиву. То нн изблизо не *) Расправљчјући о медикаментима дпнашљих друштвених незгода, такођер амо, великим задацима ваоиитлња долази Бг. јиг. 0. Вгзсћо#] 1)ге нохГа1е РгадеЦ,т Тлс/^е^ с1ех Нитат1а1хдес1апкеп8. Мопа^зћеГ^е с!вг Сотеп1п8-Оезе11ЗСћаТС, 17. год. (1908.) ев I. За— 37.