Школски гласник

Бр. 17 . ИТКОЛСКИ ГЛАСНИК Стр. 323.

је по њему названа. К'ад учитељ-предаје иеторпју, он једини, тако рећи, треба да говори: он нема нпшта нли скоро ништа да чека од сарадње својих ученика, него пм открнва чињенице о којима пре тога нису имали нп појма, Напротив кад предаје пспхолопгју, само ако уме да се снађе, он може имати ученике за активне сараднике; може учинпти да онн сами изнађу услове пажње, на пример, главне законе памћења, добре и незгодне стране маште. Свест и памћење су за свакога од нас као неки унутрашњи музеј, где су се разне чпњенице, које су предмет пспхолошког пспитивања, сукцесивно нагомилале од нашег детињства, од уласка нашег у свестан живот: носао професора нсихологије јесте да само разреди ове чпњенице, да пх дефинпше, најзад, да унесе научан поредак у ту збркану п несређену збирку успомена. Еамопосматрашв и пошатрање других људи. Самопосматрање, као што је основ научпом нспитивању људске прпроде, треба да остане п главно средство при настави у психологији. Од свих наука, пспхологија се најбоље може предавати на исти начин на који је и постала, ако човек стално свраћа ноглед на себе. Алп не треба занемарити ни друге пзворе, из којих се може црпетп иотпуније познавање људске природе. Ирофесор психологије, и ако ћс позивати ученпка да носматра сам себе, упутиће га да пос.матра п своје другове и све људе у опште. Ако одиста није могуће да се нродре непосредно у свест наших блпжњих, могу се бар нагађатн њихове мисли, њихове емоције пз геста, спољашњпх знакова, језика, једном речју, који их изражава. Психологија И другв науив. — Психолозн се ббпчно много напрежу да утврде како је њнхова наука посебна једна наука, да опа има свој носебан предмет, којн се не може свести ни на који други. Ми томе никако не ћемо противречитп. Али, ири иредавању психологије бп бпло врло опасно кад би је, под изговором да хоћемо учење да јој епецијализујемо, издвојили од сваке друге науке, и кад бисмо иропустили корпстнти се помагањем које јој пружају друге иауке које, пошто су допринеле да се она развпје, могу још више учинити да предавање психологије постане јасније и жпвље. Овамо спада наука ојезнку, историја, књижевност. Психологија и граматииа. — Тако је мало истпна да је психологија сасвим особена наука, која својом апсолутном новпном може збунптн ученике, да она напротнв пма тесних веза с науком коју дете пре свега предузима, са граматиком. Добро учење граматике је изврсна припрема за важан одељак пспхологпје. Психологија, наиме, проучава законе мисли, а граматика законе говора. Међутпм говор није ништа друго до изражавање мислп. Како би могао, према томе, човек себи дати

рачуна о вредноетп речи, о њихову односу, о спнтактичним иравплима која одређују иравнлну уиотребу речи, ако нпје стекао бар неке ндеје о унутрашњем току мисли? Човек се несвесно бави психологнјом, кад логично анадизује реченнцу, кад разликује подмет, прирок п додатке, а све то су управо елементи суђења. И пе слутећи, човек примењује једно од рационалннх начела које дефинише психологнја, начело супстанције, које се понекад изражава овако: „Нема квалитета нп начина без супстанције", кад ствара граматпчку теорију о именици и придеву. Психологија И историја. — Туже се, не без разлога, на сухопарност простог излагања исихологије које се ограиичава на опште ствари о људској природи. Изврсно срество да се избегне та сухопарност, која умара младе духове, јесу примери, из псторије и из биографија знаменитнх људи, који одговарају разнпм проучаваннм способностима. У историјп не ћемо тражптп помоћ само зато, да бисмо испунили празнине у личном посматрању, које нам увек пружа само несавршене примере човека; него највпше да би настава бпла прожета интересантношћу и животом. Потрудите се да ваши ученици увиде како се, у историји, пажња зове Њутн, амбиција Цезар, матнта Шекспир, логично закључивање Декарт, п они ће вас слушатп с удвојеном радозналошћу. Учините да разумеју каквим је побуДама попуштао Карло IX. кад је паређивао Вартоломејску Ноћ, Шарлота РСордеј кад је убпјала Марата, па ћете много учинити да упутпте и заинтересујете ваше слушаоце за проучавање сензибилитета. Историја, управо, није него психологија у акцији. Историјске чињенпце стоје према психологији скоро као експеримепти ирема физици. Оне нам показују људске снособности како делују под нарочитим околностима, с рељефом п пуноћом коју им даје изузетна снага духа п карактера код неких људн. Психологија И НШИШВВНОСТ. Што ћемо још препоручити, то је да професор што више може приблпжује пспхологнју књижевностп. Списи моралиста, успомене научњака, дела драмскнх песнпка су психолошкн документп несравњпве вредностп. Они нам откривају људску душу, једни у нереду њених страсти, други у херојпзму њене волЈв. „За проу^авање закова разума, треба познавати на)чњаке. А срце, страет, вол>у треба поближе ироучавати код наших трагичних песника" (1). Читање једне стране из Декарта, да бп се објаснно ток закључивања, једне сцене пз Расина илп Корнеја, да бн се анализовала радња страсти, срећно бп помогло дидактичној настави у пспхологпји. Упорвдна ПСИХОЛОГИЈа. — Психологија казује (1) Јапе!}, 1 а Р з у с ћ о 1 о § х е (1е Е а с 1 п е, „Р^етие Ле« Бегтх-МопЛез",' с!п 15. зер^етЛп-е 1875.