Школски гласник

Стр. 334.

и ја се тргох у тој земљи оца модерне педагогије, Песталоција, пред очпма ми се појаве све оие пијане слике из места где сам живео, стиснем песницу, лупим ногом и рекох: „Не ћега ни ти впше ама ни зере пити"! Дођох и у Сомбор као учитељ педагогије на мушкој и женској препаранднји. Иста стара слика. Скупнх снагу и одлучих се да ђацп сами међу собом оснивају антиалкохолска друштва п друштва протнв претерапог кпнђурења, удавања за сгранце, друштва за неговање народне појезије и народнпх идеала. Основао се мушки „Спас" п женска „Нада". Али, то је било и сувшне изненада и многп, па и сами професори тих ђака исмејавали су и јавно нападалп на чнтаву ту „несавремену" екскурзију. Све што су тп људн вндели у овој ђачкој акцији јесте, како онп то у алузијп изражавају, да Нада очекује Спас. Па ие само то, н све могуће махннације употребљаване су да се тај ђачки покрет угуши као иесавремен социјалпп испад. После тога одох у Њујорк и Чикаго. Упознах се са многпм срп. колопнјама у Колумбовој земљи, н у опће речено, сви Срби, изузев Херцеговаца и Цриогораца, пију и изопијају се не од недеље до недел-)0 већ нз дана у дан. Грозна слпка и худа нада у косовске осветннке... Посве се повукох из редова наше масе. Ступих на унпверзу и А1та МаГег једино мије уточиште поред моје породице. Оградпх се не што не волем своје Српство и Хрватство, већ што сам уверен да ћу више урадпти ако будем ннтепзивно радно у својој струци. Од времена на време и мене се сећају моја српска и хрватска браћа из Европе н гааљу мн документе својих реалних успеха. Ко ме не би срце заиграло кад се види да, се људски п тешко радн на правој народној просветн. Ето недавно добих горе испнсане бројеве: Трезвеност и Савезнпк. Први је више за одрасле а други за омладпну. И прост поглед на њих побуђује у мени изгубљену наду за скори просветни напредак нашег некада тако трезвеног племена. Али кад мало поближе завирих у радове што се налазе у тим лнстовима (публпкују се уједно и ако одвојено по страницама), видих да то није мачији кашаљ, већ правп смпгаљени рад. Овај број „Трезвености" почиње са једним врло добрим чланком г. Н. Дивца о „ал-

Бр. 17.

кохолизму н наслеђу". Ту се износе експериментални резултати о нндивидуално стеченим особинама, о којима се доказује, „да се могу преносити потомству у наслеђе". Но аутор и то вели, да деца алкохоличара не морају бити алкохоличари, само ако се за тим настојн пз малена. Другп чланак од „Ч. А. П." (Шта да учини закон за нас?) паметпо захтева да „закон нека бар нс помаже ппјанство посредним путем, нека не гледа кроз прсте злочнпу, учпњену у ппјанству". Ту се тврдп да је „пијанство извор сваког зла". После овог долази врло интересантно „Писмо нз Босне". Мп Србп пз Војводнне треба да се стидимо што нас Србп Босанци нретежу са својпм смишљеним просветппм радом. После овог долазе „Лчртве Алкохола". То је некролог ..Трезвеностп" људима, који су налп под игом сво.је алкохолне навнке и страсти. Реднп број тпх некролога само за ову годину досиже — 71, и ти пекролози односе се само на Србију. За овим долазп „У напитом стању". Оиисују се индпвндуалне последице иијанства. Интересантна хроника, и гатета је гато се све то односи само на људе из Србије. После овог долази „Разно" са врло интересантном и поучпом садржином. „Савезник" опет даје једап пови начин уређивања омладинских лнстова. До данае се у нас само певало и прпчало у омладипским листовима. Па и оно мало поуке штоје било, то је бпло вшне апстрактно паклапање. Девиза овог листаје опет стварна поука из модерне науке и савременог наиредног живота уз мото: „Мало, али вредно". Почнње се са чланком о Доситеју. И његова филозофска слика изнесена је. Тако и треба. Нека омладина добро утуби лнк овог српског великана, јер онај његов мудри и трезвени поглед, оно његово просто и ппак примамљпво држање, оно његово ведро чело — циљ је нагаег народног тина. Проживео је наш Досптеј најразноврснпја прикљученија и у своме народу н потуцајућп се по белом свету, алп све за народни идеал. Све што је радио радио је за ону народну масу која и дан дањп треба његове велпке пеге и његовог просветног кондпра. За овнм долази четврти разговор о алкохолу („Утицај алкохола на мозак н живце") од вредног п неуморног уредника, г. Др. Ђ. М. Т>. Поповпћа. После овога паставак из другог броја „0 летењу" од г. Младена Т. Бе-

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК