Школски гласник

Стр. 318.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 17.

тељ никада ниЈе помишљао, да су за неуопех криви ученици: њихова леност. несташлук, тупоумље, глувоћа, тупавост, већ су поуздано знали, да је за неуспех крив сам он — учитељ, и за сваки иедостатак ученика учитеЈБ се трудио да пронађе средство. За ученике су ове последице: што су с вољом учили, увек су молили учитеље за зимске вечерње школе и били су потпуно слободни у школи, што, по мом убеђењу и искуству, јесте главни услов за успешан ток наставе. Међу учитељима и ученицима су владали пријатољски, другарски — природни односн, јер само на тај начин може учитељ потпуно да упозна своје ђаке. Ако бисмо хтели да одредимо разлику школе по првом спољашњем утиску, онда је оиа оваква: у црквеној школи чује се неко особито, неприродно —- једнолико викање свих ученика, а ређе строги глас учитељев; у немачкој школи чује се само учитељев глас, а ређе бојажљиви гласићи ученика; у мојој, јасноиољанској школи, чују се громки гласови учитеља и ученика готово заједно". С руског СВВТ. С. ПОППВНћ учитељ. (Свршиће се.)

Школа родо.

По немачком ЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ, срн. наЈ). учите .Б. (Наставак). Сувишно је нешто казати о вредности једне школе, као што ја покушавам да о њој расправљам. Ми смо пошли са гледншта детињег развијања, даклекако се то развијање најбоље може унаиредитп. Разуме се, да оно, што је тако основано мора развијање и унапредити. Неки би ипак опазили да нешто фали, када се вредност у појединости не би још једаред установила. -Ја ћу се ограничптн само на то да вредност оног што је посебно у нашој школи, гато јој даје име школе рада, расветлим. При томе се све стране човековог развитка потпомажу. Свакоме ће бнти јасно, да се ири радовима н нриказивању телесна вештина, нарочито вештина

руку, образује, и да настава која дозвољава толико кретање, ие може да утиче такр гатетно на здравље, као данас. II то је јасно, да је овде дата прилика за развцјање сваковрсног укуса. Смисао за градивО и форме, за услове форме п<> средством градива п начина рада побуђује се. Психолошко образложење пошло је у главном са душевног развијања, те тако и школа рада мора пазити на ову нарочиту вредност. Процес оиажања се усавршава или као што се обично каже: око се образује. Посредством школе рада ствара се јако, нриродно интересовање, богата знања се пружају у форми очигледности, и неирестано је дата прилика за прпмењнвање знања и моћи. Зиања, која посредује школа рада по себи су од вредности за каснији живот, али она образују потребпу основу за сваку каснију зараду и знање. Значај школе рада за морално образовање не може се довољно оценити. Не само, да рад по себи развија у детету драгоцене врлнне карактера. Главна је вредност у заједничком животу дечјем. У школи рада деца не седе само заједно, она живе заједно, раде заједно, а прптоме моЖе дете да се вежба у свима оним врлинама, које ми у животу од њега тражимо. Вежбање у сношљивости и обзирности, иодвргиути се и ирилагодити се у једну целину, другом бити у помоћи: све то може овде да буде сталпа иавика. Школа рада је једпа социјалиа заједница, а данашња је школа само прикупљање индивидуа. Она ииак не може да индивидуи буде иравична. Множина смета појединцу Обзир пнднвидуалпостн захтеЈШ, да брзина, интензивност и иравац рада не буде једнако одређен од учитеља. У школи рада може бржи да ради вешто, и он се од других неће задржати. Ако је оп готов, постоји друго занимање. Ко у својпм посматрањима хоће да иде даље и дубље да прозре, ко свој рад хоће већма да усаврши, овде има он слободе и помоћи. Иа, ко нагиње једном и нарочитом правцу, томе нека се дозволи. Целина при том иречи, да он падне у