Школски гласник

Бр. 17.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 321.

меће још јачом силом. Каква се делотворнија спрема за будућег васпнтача духа може п замислнти, него што је нроучаваље самога духа, разних елемената из којпхје он сложен и закона који управљају н.еговом органпзацијом и утврђују односе међу њима? И кад треба одабрати најбоље методе предавања, прилагодитп их способпостпма ученнка, саобразнти их напретку његове интелигенције, је лп онда доста зиатп само опо што иредајемо, историју или геометрију? Зар нпје пеоиходно, да бисмо пеосетно алп поуздапо саопштпли истпне које предајемо, познавати радњу интелектуалннх елемената? Псто онако као што се ратар не задовољава да нробере своје семе, него проучава и прнроду земљишта које засева. Психологија и основна настава. — Ови су разлози довољни да оправдају уношење психолошких појмова у наставну основу за учитељске и учитељичке школе. Без сумње, ту се ради о знањима које приправник као учнтељ пеће пмати да ученицима директно саопштава. Јер прнтом нпје ни реч о увођењу иауке-о људској души у основне школе, п ако некн шпањолски педагозп мисле да се ученнци већ за првих годпна свога школског живота могу без рђавих последица успешно упутити у елементе психогпје (1); ма шта да је говорио о томе п француски педагог, Кондијак, који .је учење пспхологпје сматрао као најзгодније оруђе за развнјање детињег духа већ на почетку његова учења. Не, психологија нретпоставља зрелост духа, снажну пажњу, за коју је дете нес-пособно. Алп код учитељског приправника, који јс већ младић увеџбан да умно радп, тп условп постоје; он свакако може да без великих тешкоћа стекне исихолошка знања, а пошто их је већ стекао, бнће му ова знања од неоцењпве користи. Прво, за његово сШручно образовање: као учитељ оп ће имати да предаје о моралу. А како ће то чинити с успехом, ако га пспхолошко размишљање није припремило да разуме танане и дубоке појмове, које садржи иаука о моралу, да личиим нанором прнсвоји аистрактна правпла о владању, којаједужан унетн у дугау п срце својпх ученнка. Са друге стране, и за осталу му наставу, парочито за историју, психологија ће му нружити општих зпања, која ће дати живота и узвисити његова предавања. Непрестано се учитељима ионавља, како је њихов позив да стварају људе. Па хоће ли они то моћи, ако не познају природу човечју? Затим, за његово опште образовање: учитељска гакола није само фабрика учптеља; она је дужна да пружи својим ученицима, сем стручног образовања, које пх спрема за

(1) Мислимо овде иаставну основу по којој у нате дане раде професори Слободнога Института за настављање у Мадриду.

њихов будући занат, и опгате образовање, које ће развијатп и подизати њпхове способпости. А бага с тога гледишта је учење психологпјс од иајвеће важности. Само оно нам открпва достојанство људске природе, само оно одређује човеку ранг, ни одвигае впсок нп одвнгае пизак, кад му даје јасиу свест о томе шта је он. Мвтода при првдавашу пснхологијв. — Алп да бп ученпк запста нашао ове користи у проучавагну психологије, стало је пре свега до начина на који ће му се ова наука иредаватп. Приметпмо одмах да се и сувпше заборавља разлика међу научним проучавањем п елементарннм настављањем у психологији. Друга је ствар психологија као таква, сматраиа као наука, предмет дубокнх филозофских проучавања, а друга ствар психологпја како се у гаколп предаје. Ова разлика је већ одавна освегатана, чак н за науке које су лакше од психологије, за псторију, на прпмер. II одиста нико неће замењпвати псторичара п предавача нсторије, књигу високе учености, као гато је НЈз^оЈге (1е Ггапсе <!' Непп МагИп, с уџбеницима који су намењени да буду ручне књиге ученицима. Ппсци пснхологакпх уџбеника се нису увек надахнули том истом мудрогаћу. Њихова су дела вигае споменици подигнути науци, него књиге за популаризовање п опгате образовање. Професор психологије ће, дакле, пре свега нматп на уму да у науци коју оп предаје треба биратп између луксузних или одвише тегаких ирепирака, иепотребиих чињеница, равнодушних појединости, и одиста корисних питања, која су од практичног интереса, као што су по својој једноставностн и јасноћи и приступачна младпм умовима. Па и сама та питања, он их неће удубити, исцрпети, неће их обрађивати као научењак који иде до краја својпх истражнвања; него ће их олакшати колико се год може, изнеће им само суштпну, битне делове. Једном речју, имаће па уму да он нпје мислилац који ради и спекулгаие о унапређењу чисте науке, него професор који одабира, прилагођава, упрошћава научне појмове ради настављања својих ученика. Разнн правци при првдавању пснхологијв. Иначе, иредавање пспхологије има, како кад, разие облпке. Опо може да пде разним правцима. Све стојп до сврхе за којом се иде. Кад би се радило о томе да се психологија предаје будућим политичарима, адвокатнма, суцима, од њих би се очевидно тражило да, пре свега, проучавају психологију зрелог човека, јер ће они у вргаењу свога позива имати посла само са зрелим човеком. Али пошто се у учитељској школи ради о томе да се образују будући учитељи, који ће управљати децом, требаће, пре свега, препоручити њиховој пажњи не само способности одраслих, *