Школски гласник

1>р, 18.

ШКОЛСКИ ГЛАСПИК

Стр. 331).

дајући приоритет страначкој политичкој групи којој припадају, огреишли су се о сталешку солидарност, која им је 1п рпша Нпса требала па уму бити. Изасланици митрополијског учнтел.ског збора били су у ствари појачке дужности п дотационе уредбе за време саборских седница код Његове Светости као и код клуба саборске већине, те се је повела дискусцја о овим стварима и том прилнком дали су изасланици тачне ннформације шта хоће и желе. 1'езултат тога дискутовања био је тај, да се је саборска већина сагласила и дошла до тога принципа, да учнтељи с!е шге пе би требали вршити појачку дужност у црквп као и до тога, да садашња плата ие одговара према њиховом труду, великој познатој скупоћп и социјалном иоложају који заузимају. Што се тиче појачке дужности, саборска већина је у саборској седници, када је то иитање стаил.епо на дневни ред гласала, да учитељи нису дужни вршиги појачку дужност, те је тако саборска већииа, коју сачињавају већином чланови српске народне самосталне странке, одважно у тој саборској седнпцн бацила стрелу и погодила ту Ахилову пету, која је толико година учитеље газила, руинирајући им њихово здравл^е и понижавајући им углед. Што се тиче дотације, саборска већина је у саборској седници изгласала такову дотацију којом н ако нцје учитељство у Угарској много добило (јер то и до сада ужива), нами српским вероисповедним учителлгма у Хрватској п Славоиији поможено је тим, јер до тада ни то инсмо имали, те нам је тако овом дотаццом некако егзнстеицијални мипимум осигуран. Зашто до данас нпје иста дотациона уредба наша и друго што се тиче учитеља одаслато на санкцпју, мотивпше се тиме, што су се морали многи технички и формални захтеви савладати, што је разумљиво, али зашто, да је представку за исту дотациону уредбу и друго један члан саборског одбора понео собом кући (сада када су све формалности обављене) на поновно проучавање, то .је чудновато?! Ово није каково источно или академско

пнтање, које треба посебних студија тим пре, јер је већ то у клубској седпицп српске самосталне странк^, саборском одбору и у самом Сабору претресано. Зашто сада опет ово питање инициратп када треба да иде фпналисању? Да ово није репеићгт т тога, чиме се нешто закулисно жели постпћн, јер циркулирају гледе тога као и гледе других наших учптељскпх ствари уираво невероватни гласови. Ако ко хоће у интересу научном да експериментира колико су улитељи стрпељиви п како дуго са породицама својима могу трпети глад (јер усљед скупоће не могу нн највиталпије потребе подмиривати), то нека тај експериментира на себи и својој породици, а не да тражп од учитеља још н такав хероизам тим пре, што се данас п онако сувише- од учитеља захтева као на пример: даје добар учитељ у школи, да моралише народ ван школе, да оснива земљорадничке виноградарске задруге, да оснива читаонице п аналфабетске течајеве, да држи родител>ске састанке, да упућује народ у пчеларству и свилогојству, да оснива соколска друштва и иевачка, да врши опсерваторијске и метереолошке дужности то јест да седне на оџак и да гледа и ноћу (кад треба да се одмара) у небо у ком правцу је севало, грмило, киша падала и како дуго, када су прве ласте н роде дошле и колико од прплике, једном речи тражи се од учитеља да буде неки аутомат из кога сви кад им је воља џабе да вуку корист а све а конто учитељског родољубља, не питајући, да ли све то психичке п физичке учитељеве силе могу издржати, ако не, дисциплинарна и предпостављена ће власт већ учинитн своје да мора, својом познатом методом: опоменом, укором и т. д. IIе треба да се чудимо ни мало средњовековним инквизицијама, ово је модерна инквнзиција, која се на срамоту данашњег просвећеног века у оваковим тортурама манифестира. Ово је истинита верна но жалосна илустрација у којој је приказан данашњи учитељ. Ми више не треба да дозволимо, да