Школски гласник

Бр. 20.

ПТКОЛСКП ГЛАСНИК

Стр. 38§.

ЗаштО? (Не да му светлости и ваздуха.) Шта се ради са лоаом у кромпира кад са шаке истера? (Окопа се или се још једном пређе с илугом.) Зашто? (Да се трава утамаии.) Али то се још због иечег ради. (Распустп се земља око жила.) Зашто је то потребно? (Да гомољице већма нарасту, накрупљају, развију се.) После тога се пустп лоза да расте. Докле? (До јесени.) У којем меседу се вади кромпир? (У октобру.) ПГта биваслозом? (Угнне.) Кажи о сејању и неговању кромпира. 6. Вађење и чување кромпира. Како се вадн кромиир ? (Раскопају се кућице мотиком или бразде плугом.) Има већ и машина којом се бразде изрију. Ко је видео таку машину? Шта се ради кад .је кромпир повађен? (Пребира се.) Куда се носи? (У подрум.) Како се још оставља? (У трап.) Опиши трап! (Пошпра јама сламом постављеиа. На то се успе кромпир, сламом покрије и зеМљом нагрне. Има и сталних трапова. Јама је до појаса/на четири ћошка даскама оплаћена сламом посута а на то сручен кромпнр. Озго покривен сламом. На новршинн земље отвор даскама покривен. На сред дасака прОрезан мали отвор да се и преко зиме мо/ке ући у њега. Овакп се трановп праве под шупом.) На што је отвор озго? (Да кромппру не буде сувнше топло.) Шта бива оида? (Ужеже се, труне.) Кажи о вађењу и о чувању кромпира! 7. Непријатељи. РеКли смо да кромпир може да труне. Ту његову болебш изазове једма мала гљивица, која не иде на друге биљке. Споре од гљива, нарочито на влажном времепу продру под љуску и евојим ширењем иокваре гомољицу. Кромпир са дебљом н рапавијом л.уском не оштети та болест тако често. Причај о кромпировој болести! Најгори је непријатељ кромпиру колорадо буба. Тај зарезник је дуг 13 шт, жућкаст, а на заклопцима од крила има 10 црних пруга. Пре 50 година оназилн су га у Америци па је и у Европу уиео страх. Немачка и Француска забраниле су увоз кромпира из Америке у своје земље, да би спречиле унашање тога опасног зарезника. Колорадо буба ирезими у земљи. Како кромппрпшта зазелепе, појавп се и тај зарезник, да се лишћем храни, а на налнчју лшнћа снесе као жумаице -куту, ду .Ј 'у-

љасту јајцад (35—40 комада). Кад се ларве излегу брсте даље лишће и тамане кромпир. У почетку се зарезник хранио неком биљком што се зове пасквида, али што се већма ширило сејање кромпира, зарезник је прешао на њега и веома се брзо шири. Причај о кромпировом зарезнику ! III. КОРИСТ ОД КРОМПИРН1. У кући. Реци на што се употребљује кромпир у кући? (Кува се, пече се, бари се п т. д.) Њега једу п богати п сиромаси и кад би једном кромпир омахнуо у свима земљама било би доста глади. Он се може зготовнти разно и с тога се лако не доједе људима. Кажи на што се кромпир употребљава у кући? 2. У доМазлуку. Кромппр се не трошн само у кући него и у домазлуку. Реци о томе! (Свињи, краве, коњи једу кромпир.) Причај на што се троши кромпир у домазлуну? 3. Штирак. Видили смо шта има у гомољици. Понови то! (Љуска и месо.) Неколико кромпира нарибају се на ножевима. Шта буде од њих? (Бела каша.) Она се изгњечи кроз једну крпу. Шта тече из ње? (Бело млеко.) Кад то млеко оставим да постоји неколико дана, онДа то млеко нзгледа као ово у тањиру. (Учитељ је раније спремио то.) Шта стоји озго? (Вода.) Шта је оздо? (Талог.) Тај талог зове се штирак. Шта има, дакле, у кромпиру? (Воде и штирка.) У кромпиру има отприлике 75% воде и 20% штирка. Од кромпира се прави штирак и увелико. Где? (У творницама.) Како се зову таке творнице? (Творнице штирка.) На што се употребљава штирак? (Крути се рубље.) Какво онда иосгапе ? (Круто, тврдо.) Причај како се добија штирак? 4. Шпиритус. Од кромиира се добија и шпиритус. Кромнир се упари и тако уситни. Тада се помеша с млатом и загреје на 55—60 степенн. Тада се почне сам шећернсати, и за пб часа то буде готово. То се зове кромпирова комина. Кад се компна очистн од љусака нреручи се у каце где ће врити п дода јој се квасца. Тада почне врити и шећер сс претвара у алкохол п цгљену киселину. Врење се мора доврнштп по пропису најдуже ва 72 сата.