Школски гласник

Бр. 20.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 380.

човечанског прогреоа, а то је бар толико исто важно као и верски канон и догмат. Наша настава је за дуги низ година и без тих синодских мера знала шта јој је дужност ирема иравослављу. Она ће то н од сад знати и на љу ће се слабо моћи бацити одговорност за евентуалну још већу индиферентност према цркви од стране народа. Ту појаву не може лечити синодски утицај у наставу, јер њени узроци леже дубље, а синоду ближе него школској веронаучној настави. Са те тачке треба то пптање иосматратн и тражити му поправке, а школску наставу не узнемиривати новим трзавицама, јер она је већ и овако у тако тешким нриликама, да би иогоршаРБе тога стања још и са тих синодских нимало неоснованих погледа и разлога, довело нашу школу у такав вртлог из којег не само да је не би нико могао спасти, него би јој се баш довађањем у тај вртлог уништило и ово мало националног значаја што га има. Никакво академско тумачење синодских ирава не може овде имати свога оправдања, јер ми ипти смо у самосталним прилпкама у којима је велика моћна православна Русија, нити смо у приликама у којима су велике и моћне католичке државе, где се верском утицају даје посебан иарочити круг рада и моћи чак и у настави, у границама на које дотичне државне владе пристану. Ми овде у Митрополији имамо сасвпм посебаи положај, и ако за љубав јерархијске превласти чак и у настави, заборавља Синод на овај наш и овако ненормалан положај, значи. да му је јачи н пречи осећај за превлашћу, од осећаја за просветним унапређењем своје настве на сувременој основи, на којој се развијају и чланови осталих народности н вероисповести. који су међутим у много повољнијим приликама од нас. У нашим приликама такој тежњи не сме подлећи ниједан члан јерархцје. јер колико се год остварење таке тежње огреши сад, о ово мало наше самосгалности у школи и просвети, у толико ће се у познијим нараштајима јаче огрешити о опстанак саме пастве и егзистенцију и потребу јерархије тој будућој паствн. м.

Како тисле нетачка учитеља? Немачки учитељски лист „Веи^сће Јиа^1ећгег-2еИип^", донео је у свом 1. броју о. г. чланак са натписом: „ЗадаШци немачког младог учитељства". Разгледајући нрошлост немачког учитељског сталежа износи положај школе и учитеља који су они некад имали, осамљеност њихову и слабо интересовање за школу. Великог напора и муке требало је да се дође до садашњег иоложаја; великих новчаних жртава у целој земљи да се школа подигне на достојну висину, како ће корисно послужити правим потребама људства. Што је више школа излазила из својег прнмитивног стања, што је више могла да одговори своме задатку, да маси народа да најпотребннје основе једног простог образовања, тим је више привлачила општу пажњу на себе н брзо је постала јабука о коју се отимају партаје. Док су нанредни елементи свом снагом ишли за тим, да се народна школа подигне, јер су у маси, помоћу школе образованијој, видели најпогодније земљипгге за своје политичке тежње, еузбијале су реакционарне наргаје, систематском безобзирношћу и најмањи иокрет за еманципацијом школе и учитељства. Противно од напредних странака имали су дубљи интерес у томе, да масу народа одрже у што ужој способности појимања. а тиме у што већој неспособности да сама размишља и иресуђује и да слепом вером у прашину пада пред партијским ауторитетима. Цртајући даље одиосе народа према парламенту и народним заступницима у парламенту, долази до закључка, да су евугде прилике једне и исте и да школство са својим тражбинама скоро свугде иада, а тиме застаје у напредовању или тек ненриметно креће наиред, али и то у правцу назора паргаје која влада. Ту је, -вели, корен свему злу и на питање „како би се могла школа подићи и како би могао томе учитељ помоћи?" држи једино тачним одговор: „Истрајним, пожрШвовпим радом на просвећивању народа у напредном правцу". Не упуштајућп со у опширно разлагање, кратким потезима обележава шта *