Школски гласник

Стр. 381.

ШКОЛСКИ ГЛАС1ШК

Бр. 20.

би била задаћа младог немачког учите.т,етва. За политички рад ире свега је гготребно двоје: Мужевиа зрелост и разумевање политнчких и економских^нитања, Из тога излази, да млад учитељ у своме интересу и у интересу оне ствари којој хоће да служи, треба брижљиво да избегава свако суделовање у иолитичком боју, али место тога са што већом савесношћу сво ђлободно време, које му преостаје (не занемаривши своје даље педагошко образовање) да употреби иа то, како ће стећи знања горе поменута. Богата књижевност, која темелшо говори о свима питањИма политике и економије, даће му јасан пог.тед у заплет који га у животу окружује, отвориће му очи да позна сметње што постоје, показаће му пуг за етварање бол>их прилика. Пре свега мора се забавити и социјалним иитањима. Баш учител>у дечјем не може и не сме свеједно бити, у каквим приликама живе деца, која иред њим седе, која су често са невоље домаће п немаштине пајпотребгшјега, телесно тако слаба, да им иедостаје снага да наставу прате потребиом пажи>ом. У научним круговима нека тражгг млад учитеЉ ирилику да се да.ље васпита као грађанин самосталан, мислен, свестан друштвеног живота, Тамо ће стећи снособности које ће му датгг пуно светлости и сазнања, а тиме ће му ширу јавност учинити разумљивијом и сиремити га да дорасте својој задаћи као каснији учитељ и просветилац иародни. Предрадње за то даје му већ рад у школи. Разуме се да је далеко и помисао од тога, да се школа увлачи у политички бој и да се настава злоупотреби за страпачко политичке сврхе. Ко пажљиво прати политичке догађаје, обзиром на многе погрешке реакције која' влада, опажа чудиовату постојаност њених прггсталица, тај се у, недоумици пита, какви су дубљи узроци тој чудноватој чињеници. Он ће у главном морати доћи до закључка, да осим вештог лавирања гшстинктима масе, осим често рафиниране сугестије маси, сасвим нарочито тромосш у мишљењу и неспособност у расуђивању масе, јесте оно,

што масу, из некадашњих од отаца наслеђених прилика тек с тешком муком може отрести. У иедостатку пуног сазнања својег, већином скр<»з неиовољног положаја, равнодушно бива масачас ове, час оне боје, Гомила мораучити мислити, рас-уђиватш, делати. А овоме мора гпкола положити врстан темељ, она мора још у детету снажити оиу критичку снагу, која је урођена у сваком човеку и водити га иравим путом. Школа мора у детету пробудити неодољиву /кудњу за знањем, мора га научити, да у свему тражгг основ и стално жудним пстраживањем да иађе нове п боље путеве. А у душу детињу треба да посеје семе за све лепе човечанске врлине, уз које се тек може одржати заједница људска. Те врлине су: Нстинска триељивост и самоирегоревање. Већ дете треба да се осећа као члан велике целине која га окружује, треба да учи, веседо и вољно треба да прегорева своју корист и своју снагу радо да залаже у службу цеЈгине. Тако се већ у дете уггоси клица за мнрги лепи илод иравог човечанства и буди се у њему она дубока пожртвовна оданост, која унутрашњи осећај иојединца испуњује божанственом благошћу и зближује човека човеку. Оваке изворе нстинског васнитања може отворити само ирави учитељ. То не стојгг ни укаквој протнвностгг са нашим првашњим захтевима, напротив, даје потребну осиову за њихово остварење : Млад учиШељ мора ире свега тежити за темељитошћу у своме иозиву. Ако је он у својој школи туђ, ако својим ученицима не зна створити мале радости н бриге ублажити, ако из сваког градива нб вади трајну вредност, него само с муком обрађује штуру садржину наставног задатка, то није учитељ омладине и неће бити учитељ народа. Тај снажи моћ реакције. С тога ћемо бити прво честити учител.и. а после тога ћемо проширггти свој поглед и круг делања и бићемо поштени нријатељи и вође народа. Обоје је потребно, преко потребно. Ко се п покрај неутешнпх прилика у народу одриче тих прешгшх захтева, тај греши, тај греши и себи и народу, греши према своме