Школски гласник

()[). 1. тумарамо по мраку, пипајућн л спотнчући се. Да би колнко толико светлости упео у то даиас најважније питање наше, изнећу неке опће погледе у тој ствари, а по, томс п своје иокушаје. Закон од 1907. много тражи од учитеља п ставља у изглед опасне иоследице, по опстапак н његов и школин. Довијаћемо се како зиамо п на даље, да му удовољимо. Да би му удовољпли, потребно је, да се упознамо са најлакппш и најпречпм методом учења. Према упуствнма, томе методу, стављено је у службу следеће: „разговор са очиглед. наставом, читање п писање, писмени састави, декламација, игре, гимнастика, ручнн рад, са скоро свима реалннм предметима". -Тедном речи, новп школ. закон, српску основ. школу је из основе преобразио. Пред нама је сад тај закон и ми се сви иитамо: „Како да децу научимо мађарском језику лако и спгурпо?" Питање о учењу страна језика у школн, на тапету је кроз столећа. Дуго времена, беше ово пнтање, скоро једино дидактнчко пптање. На и сам Коменскп, у XVII. веку најславнијп дидактпчар, на првом месту је хтео да припомогне учењу језика у народној школн. Током времена, искрсоше многи методп, те .је данас то питање, прплично пречишћено. Ннзом многпх годнна, беше .граматнка средшнте изучавању језика, Језнк се учно на основу граматике, -- то беше, па на жалост код неуких, п данас је правило. Па баш та граматнка, иречила је развитак рада око учења јсзика. Овај метод је, једна од пајвећих дпдактичких заблуда. Ко год на основу граматике учп језнк, иде дедуктпвним нутем, одбацујући од себе нскуство, слепо се ослањајући на сухопарна правила. Овај метод, противи се природном реду нојпмања човекова. Код учења језика, главно је веџбање. II то веџбање, не може со у први мах ослањати на разумевање, колико на живи разговор и органе овога, а нарочито на слух. Према томе, граматиком не можемо успети. Овај граматички метод је сух и тежак. Погрешан је, јер се одмах обраћа к разумевању, док међутим у нрву реду, ваља да се приуготове

С'тр. 18. оргалски услови, а психолошкп механизам увеџба, Олендорфов метод, пружа нам нешто практнчног пута. Он дели градпво на задаће. Свакој лекцнјп додајс по неку нову реч и по једно граматичко правпло. Речи и правила, морају се научитн. По томе пружа реченнце .за превађање, које су из претходно даних речи склопље.не, те служе п за увеџбавање грамат. правпла. Међу реченпцама, наравно да нема никакве везе. Овај метод је пспхнчкн скроз погрешан. Нешто је бољн од њега, метод /Какотов, који упућује ученнка па чптање извесног предмета све дотле, док му не схватн текст. Он дакле полазп из читања, а нревод прилично искључује. Трећи је начин Хамилтонов. По овом иачпну, учп се језик из књиге. Његове књиге, приређене су тако, да је један ред штампан језиком, који учимо, а под тај ред, одштампан је превод. На пр. МН акагви Иат? Шта хоћеш ти сиико? Заједипчка црта свију ових метода је та, што се ослањају на граматнку и, што се ирн нзучавању страног језика, служе матерњим језиком. Матерњн језик им је иосредник странога. Сви ови методи су, тако званп пнднректни методи. Нешто више од 26 годпна је томе, како је настао значајан обрт у томе питању. Колошварски професор, Брашаи,' у свесци својој: !)Је Ке1огт (1е§ ВргасћшНетсћЦ осуђује на прву месту застареле методе, н назначпо .је новп правац. Ово је био почетак доцнијем развоју ове ствари, на модерној основи. Та реформа, иоставпла је два најглавнија захтева: искључење граматике и матерњег језика. Тако је постао нови, такозванп дирекШни метод. Овај начпн, пе употребљава као посредника — матерњи језик, па зато н јесте, директан. Но, и овај начин, има разне облике и различите методичаре. Неки хоће да копирају онај начпн, којим човек учи свој матерњи језик, па га назваше „имитативним" начнном. Неки значење речи, тумаче сликама, па систематском — постуином — поделом (рас-

ШКОЛСКП ГЛАСНИК