Школски гласник

Стр. 14.

ШКОЛСКИ ГЛАСТШК,

Вр. 1.

поредом) тих слика, мисле да стичу сву количнну језичке грађе. Некп одмах почиљу разговор о предметима, којп су им ту у прпродп, плп па слици па, прпказујућп их п на љих упућујућп, труде се, да деца разуму о чему је разговор, па то одмах и понављају с њима. Ово је тако звани Берлицов метид, кпји је до сад канда најпопуларнијп. Его, ту су нред нама свп до сад можда најмодернпји методп, па према томе, можемо нх се латитп. II ја сам појмпо у чемује ствар, алн сам богме, одмах на првим нокушајима наилазно на тешкоће. Лако је тпм начппом повести разговор и успети на основу предмета, којн је ту пред иама у слпцп, илп природи, алп дед поведи директпим путем разговор о апстрактнпм стварнма п о опоме, што се на дому догађа, пли се догодило, пли ће. се догодити, те за извесио и у доцнцјем жнвоту учеппковом, кад заузме место грађаннна, догађатн. II ја сам за то, да се опо сухоиарно учење језика сасвим изоставп, али сам и за шо, да ни један грамаШички облик у разговору и одговорима дечјим, не осшане не прош.умачен. Да је нама сгављеио у дужност, новестп разговор једпно о иредложеннм читалачким нредметима п предметима пз ирироде п слика, не би бпло ни по јада, али се од детета изриком тражп, да по свршеном VI. разреду, може самостално изражавати своје мпслн живом' речп п -ппсмом, што значп, да је кадр.о п одговаратп, што год га ко буде загштао, (а иарочито иадзбрнпк). Добро је, што је у закону један став увиђаван, па допушта учитељу иоред директног метода начпн, који му је пајлакшп и којим најпре успева. Па, тако се то и радп. После 4 годпне дана рада, стекао сам пуно уверење, да је разговор најмоћније н најеигурније срество, Но, и Шај разговор, не сме биши шаблонско брбљање. Он мдра узимати основе из нравог живота. Од згоде до згоде, дохватам оно, шШо саме прилике пружају. Свагда се чувам, да иоведем разговор о ономе предмету, који нити пма интереса по децу; нитп му је урођен, ннти га познаје, па ма то сто нута •бнли они прописани бучеви п вашари и забпјачке. И ово долазп на ред, али

у своје времс и кад је па згоди. Пазнм, да с децом говорпм опо, што ће оставитп трага у души њиховој, те да то у доцнпјем животу кад затреба могу употребпти. Црпењем градива за разговор пз Живота, будп се јаче интерееовање,, па и радост, кад се дете туђим језиком ч може изражавати о ономе, што је мало час оставило иа дому, или о ономе, што ее у школн тај час догађа. Обуку мађарског језика поделпо сам у ове групе: 1. Свакодневни разговор. 2. Разговор у одређене часове. 3. Разговор о еадржинп предмета. 4. Разговор о оним наставннм предметима, којн се пмају мађарским језиком обрађивати. Основа и полазна тачка свему је свакидањи разговор н распитивање. Тај посао предузпмам са децом из дан у дан пре наставе 10—30 мпнута, а и после наставе за псто толико времена свагда пазећи, да се што впше држим директпе методе, коју н норед најбоље воље, не могу свагда да примењујем, јер ми школа ннје снабдевена како треба н," што у разговору с децом, долазе на ред п апстрактне ствари. Свако дете, цзвештава ме мађарскпм језиком, кад се задоцнп, нли ако је од школе пзостало, или жели изостати, или се жели за часак с предавањјј односио и с меета свог удалитн. Дете све то јавља п, ако је у мађ. језпку напредовало, зна лепо п иравилцо да нзрази што жели, а ако не зна, ту га са другпм ученпцима псправљам. Том ирплпком, бележе; деца сваку нову непознату реч у за то спремл>ену књнжицу, те п сваки нов облик, а ја опет то псто чнним у свом тевтеру парочпто онда, кад ми детнње излагање мотива може послужпти за згодну обраду разговора на оиом засебном часу. Кад нема ни одоцпења ни изостанака, распптујем децу ирп прозивању о дому и чељади њпховој. Могу рећн, да сам овакпм поступком у V. п "VI. разреду успео са ијоле вреднијом н пажлшвпјом децом -толнко, да сваковрсне свакидање обпчне разговоре могу водити, јер у току годпне, пређемо све, што се дотнче њпхова и мога живота. Противно дирекгпној мешоди-, ја по сваку