Школски гласник

Вр. 1. нену тражим иреводе. као шшо шо Хамилшон иропагира, јер сам се уверио, да је и дирекшан мешод шиме олакшан, што деца разуму о чему читају: што их више заинШересује садржина; што разумевањем градива, сравњују облик мађ. језика са српским, те увеџбају употребу, што су деца уиознавгии садржину иредмета, много пре кадра о њему повесШи и разговор, или га циШираши, кад су им у души главне мисли, на матерњем језику. Пробао сам и без превода. а впдео сам по другим школама и овако н онако, па сам дошао до уверења, да је читање читаначких предмета без превода, пре мехаиичкп посао, него највештнја употреба днректне методе. Па што је још најглавније: заштеде се п ирса, која су нам толико потребна! Прп читању и превађању, пазим на тачно превађање облика, а где је потребно да се улепша наш стил, после буквалног превода, прелазим па тај посао, да би предмет добио прави облик и на матерњем језику. Пптања, вал,а да су тако удешеиа, да добијамо позитпвне п правилне одговоре. Неки мађарски ирактичари, одлучно су иротив одговора — у разговору — у нотпуним реченицама.. Да боме, да је смешно, кад ја дете заиптам: Јеси ли тп синоћ прао ноге?, а дете одговара: „Ја сам синоћ ирао ноге", кад би бнло доста, да одговори са: „Јесам!" Јест! али кад мађарски то иитам: „Ме§то81а(1-е а 1аТ)а1(1а4 1е§пар ев1:е'?" Хоћу да ми зна одговорити: те^тобНчт 1а1 »а1та1, да је на чпсто са разликом „те§тое1а(1" према „те§'то84ат" п ,,1а1)аЈс1а(;", ирема „1ађаЈта1". Зато сам одлучно за таке потпуне одговоре, јер би упознавање разних облика п распознавање значења ових, морао, обичним, средњевековнпм и назадним граматизпрањем с децом обрађивати сасвнм одвојено. У раду овом, ни једна ситница не сме остати иезапажена и необрађена. Свака пропуштена ствар, јесте што и прекинута верига У ланцу. Ово су опћи погледи о методи предавања мађарског језика у нашој школи и оппс мога

Стр. 15. рада. Па, док сачекам мпшљења и од осталих, те ако држе, да је потребпо, да пзнесем и по коју практичну радњу, учипићу то радо. Ж. Алексић.

ј|ЈрујТВ српскв ШћОЛЕ КВ шигицв. |ј Б е л е ш к е. Сввтосавска слава у Новогл Саду. Као сваке годнне, тако је п ове широм Српс-тва прослављеп спомен св. Сави. У Новом Саду је обављена слава у Срп. вел. гимназији, вишој дев. школи, срп. осн. школи, у Матици и на гимназпјској беееди. Свугде је она приређена са много добре вол^е и са много старих традиција. У Срп. основној школл држаио је после литургије освећење воде, затим су ученици поједшшх разреда декламовали иеколико песама п заједнички певалп сложно и лепо песму св. Сави, а учптељпца Е. Павковићева говорила о св. Сави. Осим ученика, ученица и учнтеља бнло је п дечјих родитеља. алп доста иезпатаи број. Наша дотациона уредба, чујемо да је ових дана нослата министарству. Једва једном! Док се потање о томе известимо јавићемо друговима својпм путем. Промена код уредништва. Наш учитељски друг Гавра ИоповиП умир. учитељ, престао је бити одговорним уреднпком „Школ. Гласника." Захвцљујућн му иа досадашњој љубави, уверенп смо да ће он и даље као одан н пожртвован члан учнтељског сталежа, бнтн пријатељ свакој доброј п напредној учитељској и хнколској ствари. Отварање педагошког семинара у Будимпешти. Престоница је хтела да установи засебну учитељску-ичку школу пз које би регрутовала своје учитеље, по мпнистарство није дозволило. Да бп пак пмала способне учптеље за своје спецпјалне захтеве отвара 1. фебруара педагошки семннар за дал>е образовање својих учитеља. Биће две врсте течајева: сталнн за почетнике учитеље п научни методични за старије учнтеље. На првом ће се предавати земљопис Будимпеште, хигијена, општа економија, методика шк. предмета п иедагогија, на другом: философија, психоло-

ШКОЛСКП ГДАСШПС