Школски гласник

Стр. 6.

које заузимају опширно време и пажњу, а циљ им је управљеи на будућност одраслог. Заблуда, која лежп у свему томе оснује се тиме, што се дете сваковроним утицајем може довеоти да изводи закључке, шта више гдекоја деца врло лако. — Али се ту превиди, да ти закључци редовно према природи детета одговарајући, не могу бити од сталности, за неко дуго време — јер су неприродни. Тада су родитељи и учитељи врло брзо готови, да у томе виде пев1то неморално, што се добре намере редовно брзо „заборавиле", дочим то ни не може бити друкчије. Ако се то детиње владање не може сматрати за неморално, оно ће ипак његова вол>а развијања, посебно на његово морално развијање од стране васпитача штетно утицати, пошто се поново ради на закључцима, који се не могу остварити. — У првим школским годинама можемо држати да је добро ово сумњиво освајање, али се брзо сасвим изгуби веза са детињим развпјањем. Што је старије детиње доба, тиме је неподеснијн данашњи начин развијања вол>е. При повољннм условима, код сталне навике постизава се нешто, а садање образовање воље у целини значи занемаривање. Утиче се штетно а пропушта право одређење. — Школа рада ирихваћа дете према стуињу његова развитка, пушта га, да му се вол>а образује иа конкретном. садањем и дозвољава му поље да ради, који рад спољним дотнцајем утиче на њега и на делање. — Док му се стално прилагођава, она се стара на рационалан начин за стално више развијање му. Пре свега код де-тета ие владају циљне преставе, детињн унутарњн рад иретвара се још увек у великом обиму у делатност. Организација доњег ступња, за каквом ми тежимо, дозвољава му то. При том у школи рада баш рад утиче, да се циљне преставе све чешће образују, да у детињем добу све већи значај достигну и гшстепено, у току појава воље тако редован положај заузму, да их можемо обележити као владајуће и да предњаче. Ово је дакле један циљ, и не сме се у горњем ступњу још у иуном обиму претпоставпти. — План школе рада допушта беспрекидно напредовање

Бр. ].

на више и стара се за то; али беспрекидно ово напредовање није у смислу шематске савршености, него у том смислу, да за ни једну будућу ствар претпоставке ие достају код детета. Дете учи, да прими одељке цил>а, којп се иодвргава једном даљем циљу, шта шпио читави системи посредппх н неиосреднпх циљева посгају главни. Како из рада, тако п из живљења са другом децом, настају цшвеви. Радови се често не могу уједаред извршити, онп захтевају Дуже времена једно за другим у већем раздобЈву, као што је то често случај код посматрања, или лежи у нрироди, да се они могу предузимати у једном мање, више даљем року. Прп томе јс за извршење предузетога дата прнлнка за иавику. Услед свестраног доднра са осталом депом наступају основе за придржавање: уз делање за поједине сврхе иаступа рад према основним пачелима. Ако тако васнитање воље ступи у тесиу везу уз развпјање, то још не смемо очекпвати зрео плод на крају школског доба, алн његово сазревање можемО' мнрпе душе очекиватн од живота. Зреоплодје одређен карактер, начип, како укуппа воЈва стојн у унутарњој везн п код њега сама мисао одређено утиче на далеку буДућнОСТ. (НаетавиКе се).

ЗПШТО СЕ ПРЕДНЈЕ, И КМО ТРЕБН ДН СЕ ПРЕДНЈЕ ПСИХ0Ј10ГИЈА. Од ГНБР. НОМПЕЗРЕР. Превео ВВСД СТВЈИЋ. (Иастанак из 19. бројн 1911. г.) ЛЕКЦИЈА II. ТЕУ1ЕСНА АКТИВНОСТ: — ПОКРЕТИ, ИНСТИНКТИ, НАВИКЕ. Развитак епособности- — Т-елеена активноет. — Иокрети код детета. — Да ли су нокрети пеихички Феномени? — КласиФикација нокрета. — Спонтани иокрети. Изазвани нокрети. — РеФлекени покрети. — Инстинктивни покрети — Икстинкт код човека. — Карактери иастиккта. — До које границе <\у инстинкти неиромењиви? — Свесни 'нокрети. — Г1«»четак вол>не активности. — Како дете научи да хода. — Телеске навике. — Телесна активност код зрелог човпса Развнтан СПОСОбНОСТН. — Човек не долази једним скоком до иуног расиолагања са својим исихнчким снособностпма. Тек иолакчнм

ШКОЛОКИ ГЛАСНИК