Школски гласник

ШКОЛСКП ГЛАСНИК

Стр. 7.

дизањем се он мало по мало пење од животињског до људског живота. Очевндно је најзгоднпје да у проучавању пспхичких феномена идемо овпм редом ирироднога развића. Своја ћемо исиитнвања, дакле, почетн, не аналпзом иајвиших способности, него проучавањем иајнижих чињенпца, оних које су заједничке и животгтњи и човеку. 0НТИВНОСТ у опште, ТВЛВСНИ актнвност. Према томе, акшивносш, шелесна акшивносш прва долази на ред да је посматрамо. Истина, у пзвесном смислу свака психичка радња је дело, феномен активности. Мислити осећати, значи радитн. Активност, у свим својим облицима, може се дефинисатп као развнјање неке снаге која тежи извесној сврси. Али се речи акШивност даје уже и одређенпје значење кад се она сматра као принцип радње коју опа објављује изваи себе, кад се израз телесна активносШ употреби да означп скуп утпцаја, узрока којн одређују кретања тела. Телесна актпвност, иајпре слепа, фатална, одређена тамним узроцима, иејасним п екоро несвесннм инстпнктима, постаје после зависна од сензибилности, то јест од свесних емоција; касннје она прима власт воље. Алп на свим својим ступњпма и у свим облицнма својим може бити дефииисана као: могуПност гутинања на мишиће и Произвођења Шелесних Покреша. Понретн НОД двтета. — Фепоменп кретања су први феноменп који се јављају код детета, Пре пего што почне мпслитн, дете ради, креће се. Тек што се родп, оно мпче уснама, сисало би: затвара очне капке да се отме одвнше живој светлости: стеже н расте?ке мишиће својпх груди и грла, те дречи п производи гласове. Да ли су понрвти пснхнчнн фвномвни. — Покретп тела су пре свега физиолошке чињенице, које настају из радње Живаца п мпшића. Али су опп једннм делом својим и нснхфошке чињенице: п бпће такве у колпко улазе у видик свести. Дете није проста машина, п његовп покрети нису чисто механичпс радње, нити резултат телесног автоматнзма. Нласнфинац«ја понрвтг. — Покретп, у осталом, којима је Дете вешто, јављају се у многнм облпцима, и имају више илп мање удела у животу свести. Понеки су скоро потпуно несвесни. Нарочито ћемо разликовати сПонШане Покрете којп потичу пз природе саме, пз унутрашњег надражаја, и изазване аокреШе, којп су одређеии спољашњпм стпмулусом*. Споктани поирвти. — Спонтаним покретнма код одраслога, у некпм случајевима и код самог детета, узрок је воља: оии тада зависе од вољне акШивносШи, коју ћемо каеније проучавати (видите Лекиију XVI). У овом случају ми вршпмо покрет', уз потпуно позпа-

вање ствари, да би смо извршили унаиред смишљен посао, да би смо иостигли предвпђену једну сврху. Али, пре него што ће иослушатп нашу во.љу, нанш живцп и мишићи су у служби несвеспим потребама и тежњама наше прпроде. 1° У малом броју случајева, покретп код деце нмају свој узрок у навици коју је дете стекло већ за свог живота у утроби. Навика, тај тнрапин живота, врши већ над новорођенчетом своју власт. Посматрачи деце су утврдили, на прпмер, како деца имају склоност да руке држе на лицу и на очима, да ногице смотају према телу, најзад да заузму пријатан положај који су пмала у матерњем крилу: а то су кретања стечена навиком. 2° И наслеђене навике, пренесене по родитељима, могу да пзазову нарочите покрете. Пере је посматрао дете од шест дана, које је машинално ставл>ало шаку на лице," и које је успевало да је донесе до главе. Отац детињи је у овом покрету препознао гест на којн је сам бпо навикао. 3° Али су све то изузетни и од мале важности случајеви. Далеко већи број покрета код детета п кодзрелачовекасеобјашњава спонтаном активношћу нервннх средишта. Има у детету енергија впталне спаге, свежппа и обиље сокова којп се пресиНају, па се објавл<јју ге• стикулацијом без реда, иепрекидном покретљивошћу. II што су виталие функцпје моћнпје, покрети ће у толнко бити живљи. У свако доба жпвота природна свежпна оргаиа и множниа здравпх функција ће наћи израза у покретима овсврсте. Изазванн понрвти. — Иокрети детета, па и човека, иису увек последпца унутрашњег и спонтаног надра;каја: они често потпчу пз спољашњег узрока. Таки су, иа прпмер, напрасни п изненадни покрети које код нас изазива впђење одвратног предмета, раздражљив звук, голицање. Рвфлвнснв радње. Непромпшљене чињенице, нехотичне, изазване спољашњпм чиниоцем, представљају нам савршен тип онога што физиолозн називају рефлексна радња. без сумње по аналогији с феноменима рефлексије светл<»стн. Рефлексна радња је, на неки начпн, одговор живога органпзма на сиољашњи надражај ко.јн га узнемнрује. Већ сензптива*, кад иа најмањи додир савпје лишће, даје нам слнку рефлексне радње. Али рефлексна радња у истину постоји тек код жпвотпња које има.ју живчани п мишићнп систем, први способан да буде надражен, а другн да се сгеже и растеже. Ова два система, два ткива су међу собом тако повезани да надражење једнога иовлачи за собом стезање другога, па тпме пзазнва кретање. Надражај, пошто је већ саопштен живцпма, простире ,се дуж нервних влакана и завршује уједном од нервнпх цен-