Школски гласник

Стр. 8.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 1.

тара, откуда га други нерв преноси на какав мишић. Разуме се, и ако је тип рефлексне радње изазван покрет, опет зато и спонтанн покрети спадају међу рефлексне радње, кад год су несвесни и автоматски. У овом случају надражење нерва настаје само од себе, властитом активношћу нервних центара. Тек је рефлексна радња увек апсолутно непромишљена: свест је код ње одсутна, а још више воља. Рефлексне -радње су, каже Херберт Спенсер*, тек зора сензибилног живота, Ннстиннтнвни понрвти. — Испитивали смо до сада разне категорије кретања којима је антецеденција, узрок, било навика, било индивидуално наслеђе, бнло обнље виталне активности, или, најзад, спољашњи надражај. Али има читав низ спонтаних покрета, најважннјп од свију других, које објашњавамо инстинктом. Инстинктивнн се покрети разликују од других спонтаних покрета у томе што су координовани, правнлни п упућени некој сврси. Али ту сврху не познају или је једва нешто мало иознају; они теже к њој екоро слено, и по томе се разликују од вољннх покрета. Овамо спадају покрети које дете вршн кад хоће да сиса, да удружи два своја ока уједну једину визпју, да увеџба две своје ноге у ритму по коме се крећемо у простору. Инстиннт НВД човена. — Према тврдњн неких филозофа ннстинкт бп био привилегија животиње. Будућп способан да све научи, човек, кажу, у иочетку свог живота не зна ништа. Он нема инстинкта, или га једва има. Зацело, у овом се погледу људскп живот, у коме размишљање нма тако велику улогу, не може нн уиоредити са животињским, који је скоро потпуно у властп слепога инстинкта. Али, бар у прве године детета, немогуће је порећи да је инстикт прпнцпп неког броја радњи. Пре него што човек, позван да сам собом управља, стече потпун ум п потиуну вољу, природа га је ставила под заштпту извеснпх диспозпција које му служе као вођн, које га упућују да ради, и да ради саобразно битним потребама свога живота. Иарантврн- инстинита. — Инстинкт можемо дефинисати као урођену тежњу, нагон на рад који постоји пре сваког васпитања, не претпоставља никакво претходно размишљање, а ипак се сврха постиже са, дивном неком поузданошћу. Инстинкт је део природе у човеку, дар наслеђа. Већ самим тим што постоји, што и сама на себи репродукује тип врсте којој припада, свака личност је обдарена инстинктима. Филозофи су често описивали карактер инстинкта, али су га утврђивали с одвише апсолутном строгошћу. Тако се тврди да је пнстинкт несвесШан,

да га карактерише незнање сврхе којој он тежи и радње коју врши. А ово је истина само уз неке ограде. Сваки инстинкт није неопходно слеп. Мн не можемо, на пример, нризнатн да је пнстинкт за спсање код детета потпуно несвеетан: врло живахна радост коју дете врло рано показује, кад се приближи грудима храиитељке, доказује да је оно, већ у почетку, бпло донекле свесно задовољења своје потребе у храни. Још говоре да пнстпнкт. без труда, постиже непосредно савршенсШво и непогрепшвост. А пажљивнје ггосматрање бп иоказало да чак и пчеле, и мравн, у дивннм својим грађевииама донекле шшају, да и онп праве погрешке. Впше је тачна тврдња да је пнстпикт сиецијалан, да се прпмењује само на једну ствар, за одређепу сврху. Једна птица пе гради сваковрсна гнезда, пего гнездо одређеног облпка. Унолико јв инстинкт нвпромењив? — Друга једна карактерна црта ннстннкта, консеквенцнја претходпнх, бнла би апсолутна неизмењнвост, једнообразност. истпх радња, увек нстоветних кроз силна столећа. Вермлнјеве* ичеле н ове данашње градпле бп своје саће на исти начин. Ми не порнчемо да су, у главном, ннстпнктивне радње слпчие; алн верујемо да је измена код њпх могућа; она је, у осталом, врло огранпчена. Бертло*, на пример, прпповеда како је, кроз двадесет и пет година, носматрао у шуми Севра један мравнњак, п како је прикуино онде чињенпца, које јасно као дан доказују да жнвотнњска друштва нису апсолутно непокретљива. „Ја сам имао прилике, вели он, да код мог мравин>ака посматрам сеобу у маси... Било је то под киај лета. Мравињак, смештен крај пута којим шетачи често иролазе, био је често размегнут због њихове, опаке радовналости. Пошто су морали непрестано обнављати евоје грађевдше, мравима досади. Једнога д "на, пролазећи иутем, видех кико га је у косо прекрилила дугачка пруга мрави. Сутрадан и каснијих дана је црн% ируга непрестано насту иала Изненађен том истрајношћу, ја нођох за колоном: била је управљена према ередини шуме, избегавајући сваку стазу, чак и ону коју су мрави уравиили; колона се кретала не раздвајајући се између увелог лишћа, траве и корења од дрвећа, правцем који очевидно беше унапред означен. Пут је био дуг три стотине мегара: свршавао је посред дрвећа, под једним џбуном, на маленој иешчаној главици, тешко присгуиачној, одакле се видео сгари калдрмисанл нут. Онде се градио нози мравињак, делом под з^мљом. делом на површини. Сеоба је тријала целу јееен. Идућег иролећа је стари град био нуст, а нови град запослен у нуном јеку. Ово место нначе није. било добро одабрано. У колико је било по свом положају скровиго према шетачима, у толико му је шкодило што је било иепод нагнутог удубл>ења, зараслог травом ројим је отицала бујица. Мравињак, више пута поплављен. никад више не достиже првобитно благостање, него изумираше, на послетку. иосле неколико година, ишчезе сам од себе, као што би могло бити с каквим градом који би често пустошила поплава или маларија". (1)

(1) ВегШе1о1, 8е1епсе е^ РћПозорМе, р. 176.