Школски гласник

Стр. 67.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 4.

осигура место у државној службн, али сад сво становништво ове државе без разлике сталежа, мора до.бпти бар осповно образовање. Свако село мора нматп своју школу. Нн једно село не сме имати куће у којој не би бнло писмених. У свакој кући свн морају уметп чптати и писатн. Наравно, одједном остварпти све ове почетке није било могуће. Зато је 1873. године један универзитетскн округ укпнут, а 1879. године са свим је ушшута ова подела па уннверзитетске оКруге, па је предузета метода. образовања према меснпм условпма п потребама. Првпх година царовања данашњег јапанског цара, ученп Јапапцн превели су на јапански језик сва могућа дела (списе) за нзучавање. Нарочито су много радова узели од Американаца, с којима су.сеЈаианци најбоље познавалп, услед своје географске близице. Највећу услугу Јапаицима у овомс указали су Американци: Скот, којнје од 1872. годпне бпо главни учитељ угледнпх школа (за прнмер) и Давид Муреј, који је био надзорпик над школама. Његовим настојавањем почелн су одлазнти Јапанци у Америку и Еиглеску ради усавршавања у науци. Епохалан је рад на образовању Јананаца рад н њиховог мннистра просвете Мора, који је, 1885. године, учинио чптав ред рефорама како у вишем, тако н у нижем образовању. Министар Мори, за време свога борављења ван своје домовине, упознао се са разним снстемима образовања, па је према њима, пзменно целокупни ред образовању Јапапаца п довео је професора Ханскнехта пз Немачке за спрему учнтеља у вншпм угледнпм (за углед) школама. Од тада и од овог професора датира се утицај Германије на образовање Јаиана. Статистика школа. Колико је огромап напредак учињен у образовању Јапапаца за овако кратко време од 40 година, види се и из статистике њпхових школа. Број основппх школа у Јапану данас пзноси на 27.125, а број ђака у њпма пзпосн 5,713.698. Од 100 мушкараца дораслих за школу школује се 98,53 а од 100 девојчица школује се 96,14. (А 1872. годпне школовало се око 30%). Дакле, још мало, па ће се у Јапану школоватн сва деца у основним школама, те

неће бити неписмених. И напред поменути мнкадов указ остварпће се. Угледнпх школа бнло је 69 са 19.359 ђака. Од њпх две су више за мушкарце са 975 ученнка п једна виша за девојчице са 365 ученица. Средњнх школа има 287 са 111.436 ђака. Вишпх школа за девојчнце (државних, ошнтписких и приватних) има 183 са 40.273 ученице. Випгах школа за младиће било је само 8 са 4888 ученпка. Ове последље школе су све државне. У 3 царска универзитета бнло је 7.370 студената. Осим тога било је 52 сиецнјалне школе и 5301 техничких школа. За спрему учитеља техничких школа постоје 3 школе. За слепе п глуво-неме има 41 школа са 1684 ђака. Од овпх школа само њих 13 су државпе, а 38 су прнватне. Дечја лектира. Код пас у Европи дечја лектира сматра се као врло важан фактор у васннтању омладиие и да она служи као допуна школском васпитању. Добре дечје нисце ми сматрамо као пеку парочнту особину, днвимо им се и мислимо да то пе може сваки бнти. Међу тим Јапанци немају нарочите дечје литерашуре, пити нарочитпх дечјнх иисаца. То код њих пе иостоји. Сва њихова деч-ја лектира је јапанска историја, која се чита у свакој њиховој кући. И то много допрпносн њпховој пациоиалној свести н патриотнзму. Какав поучан иример за све народе, а нарочито потнштене! Предавање морала. Први пут је јапанско образовање представљено на европској изложби у Парнзу 1900, годнне, али је оно тада мало заинтересовало посетиоце те пзложбе. Но 1910. годпие опо је одлИчно представљено иа енглеско-јапаиској нзложби у Лондону. Овде је велељепно бпла представљена сва јапанска култура у свима њенпм гранама, па п у основној настави. Све што су Јапанцп показали нз областп образовања, сведочи о њиховом великом ентузијазму у том послу. На овој изложби у Лондону одељак основпих школа одлпковао се н пстакао поглавито раскошју и обиљем модела пајновијих школских зграда, иамештаја н наставнпх средстава. Нарочпто је пала у очн серцја лепих дуварских слика, које онп употребљавају у