Школски гласник

Бр. 4. а нарочито у Аустрији, ради мешавиие иарода и притиска власги и клерикализма на школу и учитељство. 0 слободној школи постоји тамо и огромна књи;кевност. Борац за слободну школу је код нас и вредни Даворин Трсшењак, који је о њој издао и засебно дело. Таква школа постоји у Немачкој у Викерсдорфу. Иста се издржава добровољним ирилозима и прилозима исте општине, а стаје много трошка. Предају у њој учитељи са академском спремом. Образовање траје од првог разреда осиовне, па средње и више школе, дакле до осамнаесте или двадесете године. Учеиици су у иитернату. Многи предмети нм се предају у природи. После свршеиих средњих разреда, ученици бирају из разпих наука оно, што их највише занима (као и у Америци) те им се то и предаје, дакле по слободној вољн. Из литературе, историје, уметности, узнма се за изучавање оно, што је трајпе вредности, што је савршепо, непролазно. Воде се о свему препирке, критике међу ученицима. Религија је остављена дому п појединцима на вољу. Слободиа се школа код нас код многих криво схваћа. Веле, да је протпв вере, религије. Нцје тако. У слободној школи је она, додуше, нстиснута, алн је она иптање вере оставила дому, родителлша, Па и парламепт у Италији скоро је изгласао, да се веронаука истисне из осиовних• школа и ирипусти родитељима. Таквнх школа има много у Француској, Америци. У Шпањолској је много завео Ферер, алн, како је његов рад схваћен од стране државе и цркве,. видили смо. Нлатио је главом. У слободној се школи предаје оно, што је за околину, народ најпотребпије и што се не противи здравом разуму. Не гледа се на сталеже. Њој нико не намеће наставни илап, она га сама ствара и у њега улазе само чиста, овејапа зрица из наука, као и у причама и у члапцима за морално-етички осећај, а скопчаиа је п са практичннм радом. Код иас, специјално у иароду српском, са пашом народном црквом и народним свештенством, у доба, када дух либерализма провејава кроз цркву п свештен-

Ст р. 56. ство у лепом броју, у доба, када један наш умни првосвештеник са јаким разлозима, а у сред нашег срп. народног цркв. сабора устаје и доказује, да није на штету цркве и вере, а на велику је корист народне школе, ако се учитељи ослободе појачке дужности и све силе своје уложе на школ. просветни рад, у доба, када други наш првосвештеник онако полетним речима препоручује народу соколство и у опште, када кроз посланице своје и поздраве упућују народ, да се прпкупе око корисних установа, које свешовни просвећени људи оснивају, питање слободне школе код нас иије прешно са тога гледишта, а ваљда неће ни бити. Али би се дало већ о томе расправљати, да ли је прешно са других гледишта? Да не би, дакле, ко криво схватио код иас слободну школу и борбу за њу на западу, држао сам за нужно, да и ово споменем у неколико речи. Данас се на западу чује поновни поклич: Будућа гикола је — школа рада. Већ сам иапоменуо, да са радом данашње школе нису мпоги ни на западу задовол.ни. Ова околност ннкога не изненађује. Тамо је тако развијена трговина п иидустрија, а с дана па дан напредује гпгапским кораком, те се капитализам јача и ширп, а сиротиње, раднпка, све више. Када је Горкиј пропутовао Америку, једва је чекао да се врати у своју „Маћушку" Русију, у којој срета милијоне, доброћудннх, честитих словенскнх душа, задоволлшх, што са својим плугом и мотпком зарађују „хлеб наш насушннј," те п ако нису какви лумени, ипак су толико развијеии умно, да своју муку и сачувају, те схватају живот као живот, у коме се има када и богу помолити, иеватн своје лепе народие песме, изоштравати ум са пословицама, загонеткама, дивним бајкама вијнути се у свет чаролија... па богме одмарати и своје утруђепо гело, ускликнуо је са неком грозом: „ Америка је гвоздена хала, која гута даномице физичну снагу милијона радника, п слабо им да.је прилике, да дух свој забаве ироизводима ума славиих писаца."

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК