Школски гласник

Стр. 59.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 4.

збирку дечјих песама и др., да би нам свега било доста за читав век. Ето, тако се то ради и код Мађара. Њихови пајбољи књижевницн (Миксат, Абрањи, Бенедек, Гал и др.) створили су читаву литературу за њпхову децу. Зато: на посао, ко је прави народни прпјатељ! Надмећите се. ко је већп родољуб! Не треба само онамо бацатн поглед, „отњудуже помошч идет!" Са висиие своје уметнпчке „сфере" „снпсходнте" сс мало и зађнте у школе међу дену. Пе треба више: само сваки По једно! Знајте, да та ваша мука неће пропастн. Кад се тн ваши поклопи одомаће у сриској школн, онда ћете онде задобитп двоетруку плату. Постаћете српској децп оио, што пм је Чика Јова! Осим тога, баш ви самн ћете их однеговатн за одушевљене Србе, којн ће, касније, бити захвалнн чнтаоцп ваших озбиљнијих књижевних продуката, бпће свесрдни певачи ваших већих и тежих композоција. Зар вам треба веће н лепше награде? Ова мала п скромпа плата није за презирање, Све то може бити од врло великих и круиних последица. Тако се сеје семе лепгае будућности! У читаво-м овом послу врло много би могли иомоћи: Матица Српска н Школски Савет. Нека се постарају, да се за читав овај посао заинтересују уметници, а не све шо да остане, као слободно поље „полешараца Не знам,. да ли ће ова молба стићи до ушију оних, којп би могли помоћи. Но, ја сам све ово рекао из чиста срца и са најискренијом намером, да се помогне српској школи, која прежпвљујетешке дане, С а д ј е н а в а с р е д, С р б и к њ нжевници и композитори! Докажите да имате срца и за српску децу: Та она вас тако жељно чекају. Не остављајте их овако јадне и сироте, јер то ће нам се свима љуто осветити. Времена су судбоносна по српску школу. Зато: .. Ко има уши да чује, нека чује, па нска помогне!" 3. (16.) фебр. 1912. год. ЈивМЈа.

Школа рада. По немачком ЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ, срп. нар. учитељ. (Наетавак.) Свака поједина појава воље има још своје парочите основе, које ју у правом смнслу еачин.авају, дочим остале осиове само испуњавају хармонију. При сваком деловању претпоставл.амо „мотиве." У тим мотивима постоје стварне н личне осиове. Овде је важна та чињенпца, да су лпчпе основе за радњу меродавне. Од П.НХ зависи, која од постојећих долазе до утицаја. од њих завпсп п сиага воље. Значај стварпих оспова не сме се превндети, али је тај зиачај без личних основа нотпуно скрпвен н може само кроз и.нх да постане појава, Оне педагошке теорнје беху непотпуне, које су вол.е сматрале пеодвисном од круга престава, а при том у преставама видеше само стварне основе. Одредбе. које беху оеноване на овим теоријама, беху педовол>не. Пракса паше школе, која се већином не оснива на јасним теоријама, у погледу образовања вол .е лута у мраку; неодређепе преставе, које ју руководе, ие воде циљу: цела настава сама по себн има слаб утицај па вољу н делање, Са данашњим школским радом н прп тачдом ногледу бн се могло мало ураднти за образовање вол.е. Ако су личне осиове одлучујуће за вољу, онда се мора тако удесити, да на ове утиче. Али па крају крајева све лпчне основе имају своје порекло у личном отпору. Овај по могућностп треба да снажно дела, али да отпор не буде подвезан, а што иа свестраи начин п често наступа овај отпор, то је одлучујуће за образовање воље, Последице овог отпора утпчу као одличне основе у душевпом производу, и ако се оне у свом саставу пе распознају у зачетку. Када једну „преставу" замене радња, и однесе победу при борби разлога, она онда мора психички одговарати и мора се одликоватн. Како ово одликовање нма да се односи на трагове отпора, то васпитање мора на ове обратнти свој труд. Одрастао је сасвим друге способностп за отпор, он може на сасвим друго