Школски гласник

Г>р. 6,

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 106.

Ј1 и с т а к. С Л И Ч И Ц Е нз појачног гаивота српсннх народних учнтвља. 1. После једног јутрења. Бећ трн дана трају свеци. Напољу цича зима. Бркови се улепили од шћа. Мраз пуца под ногама. Један кукавац, а тај је бпо учитељ, скрхан од умора, тупо корача;замрзнутим плочникбм* У цркву на јутреље. У цркви зпја празнина: три старца, једиа баба н од тројице свештенпка један, који служп јутреље. Остале хиљаде православннх Хрнстпјана одмарају се у топлпм постељама, уморенп од бадавадисања преко светаца. После јутрења пзађоше онп старци богомољци и на сав глас стадоше да замерају: Срамота и брука!... од четнрн учитеља, само један на јутрењу!... Еј, православије, иравославије!... Замерише учитељнма а не замершпе, што је од три попа бпо само један, а сваки од њих има толико прихода, колико сва четпрп учптеља заједно. 2. Целивање. — Господине учптељу, ви инкада не целпвате? — Не целивам... — Зар такав пример дајете деци и народу? Ни, као учптељ, дужни сге да целивате већ ирпмера радн. — Примера ради, дужап бпх био и новчић дати. Новчпћ да дам, срамота је; внше да дам, много би бпло, колико бнх пута морао целиватп. Па све када бих то п чинио, зар да дајем ономе, којп нма пет пута више од мене? Овакав се диалог водио између учитеља и „преседника" црквене општппе, када „благочестиви" тужише учптеља због нецеливања, а погодпти је лако, ко је тужбп кумовао. 3. Молбанско Господи помилуј. Тутор улази у .олтар н носн попи круну, да за п.у молн за олакшање мука једног болесника. Еиидемично време. Школа распуштена. На учитељу остало све и сва. * Добро је још кад има плочник, да како је тек онима који гацају кроз какву емол.њачу ?

А тај учитељ већ пеколико педеља осећа катар у грлу и лечппк му је прописао, да се уздржава.од напрезања грла. Приспело, да се поје молбанско Господи помплуј. Он иоје тешко, иромукло и успљено. — Учитељу, боље да сп ћутао, него што сп отпојао оно молбанско... Ја платио круну, а тп појиш као од беде... — пребацпо му је онај, што је попу платио, да чнта. јектенију за молбанско Господп ио.чплуј... „Туђе називало — њпхово издирало". На тебе се :учител>у' ово односп као свачпјег издирала! 4. Читуље. У олтар се унесоше пеколпко читуља, да се за време литургије прочитају и у свакој још по нешто звечећег. Двадесет н пет пута отпојало се трократно мртвачко Господи помилуј. Почела се и херувика. Уморени и учптељ и деца стадоше у пб појања. После литургнје зуцкало се у иронији: — Бирали смо учитеља, да се не кајемо. 1912. Један учитељ.

Преглед књога. Извештај о срп. народ основним школама новосадским, за 1910./11. г. поднео М. Ђ. Ћосић, управитељ, 1912. Н. Сад. — У год. 1910/11. постојале су у Н. Саду ове школе: Једно забавгапте, 10 разреда основне школе у средишту, један разред у алмашкој школи, два разреда у Јоваиовској школи, шест разреда на Клиси, шест разреда па Малом Јарку, шест разр. на Ченеју, нет разр. на Камепдину, четпри разреда на Пејићеви салашп. Учитељскнх спага је било 19, од тих су четири учитељске снаге имале замену. Од 19 учнгељских снага 10 је мушкнх и 9 женских. Од деце за школу спос-обне остало-је на крају год. у I. р. 282 м. и ж., у II. 280 м. и ж., у III. 193 м. п ж.; у IV. 163 м. п ж.; у V. 35 м. п ж.; у VI. 12 м. п ж. Свега је остало до краја године 965 м. и ж. деце, а уписало се 1053, дакле је изостало 88. По народностп је било осим Срба, 8 словачке, 6 румунске, 1 мађарско, 3 немачке. Од 965, било пх је по успеху 158 одличних, 183 врло добрпх, 248 добрих, 174 довољних, 116 недовољних, 83 неоцењених.