Школски гласник

Стр. 114.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

бити, оотавимо будућности скорој, или даљњој... Нмају, иаравио, и ове пшоле својих маиа, о којима ће бити говора у засебним чланцима. У Угарској је Апоњијев школски закон показао велику агресивност државне власти према српским народним школама, те оне данас са великом натегом врше своју узвишену задаћу, јер се знање мађарског језика тражи у таквој количини, да исто не може у жељеној мерн постићи ни најбољи, највештији учитељ и зналац мађарског језика, те постадоше патници и учитељи и школска деца. Настало је једно просто бегство Срба са срп. народ. вероисповед. школа. Ваиај њихов је велики. Пмадеш да удовољаваш својој срп. народ. црквеџој власти, па државној, па својој савести, па самоодржању, те поред свега тога, има у народу нашем људи, који су против материјалног уређења учитељског питања и још драже народ против тих и таквих патника... Један коренити Мађар, судија, рекао је, да би он дао двоструку плату народносним учитељима, нарочито српским, којп у Угарској морају учити: српски, мађарски, цркв. сЛовен. па н немачки и то у основној школи!... У Угарској, дакле, морамо добро промислити шта ћемо и како ћемо, па да сачувамо још што се сачувати може и даде. Ми то стање не можемо променути нити му се одупрети, него можда само ублажити, што би био задатак наших посланика на државном сабору. Него морамо са машеријалним жртвама и спремом учитеља уопшШе и у знању мађарског језика настојати, да их одржимо на висини према државним школама, а у смеру, којим ћемо одржати карактер: српских народ. школа. Како ћемо то учинити, биће говора у посебном чланку. Али и данас, што се материјалне стране тиче, држава ништа не помаже, него само надзправа и налаже, а народ издржава. Где она пружа припомоћ, ту ставља и нове захтеве и претвара гаколе у државне, у којима је наставни језик

мађарски. Под таквим околностима било је подлегло гордо Панчево, те напустило своју вероисповедну школу, те увело државну, тако Тител и друга места... Свака држава се мора бринути за васпитање својих грађана, да се узмогне убрајати у ред културнпх држава. 5' држави са више народности, која би од истих била немарна у васпитавању своје омладине, држава је дужна, да их са огромним средствима, са којима располаже, у томе' случају на то и примора. Али, са културом дотичиог народа у основним школама, удешеном према захтевима модерне педагогије, јер само тако може бити успеха, т. ј. само се са народном културом, којој је круна народни језик, могу развити душевне способности његове омладине, државл.аиа, да буду ваљапи, честити и вредни људи, од којих ће држава имати велике корпсти, с којима ће се моћи поносити у сваком погледу и који неће иропадати и селнти у Америку. . . и овој бити на терет, ако п тамо не нађу зараде. Амос Еоменски, Русо и другп славни педагозн, већ су давно изрекЛи велико педагошко начело, начело: машерњег језика у основним школама. II ни једиа држава, друштво, које има уплива на школу или надзором или издржавањем, не бн требало да увађа у основну народну школу други језик у толикој мери, када већ са стицајем околности то мора бити, да окрњи ово велико, начело на развитак душевних способности, начело матерњег језика. Та људи божји! Знате лп како је тешко васпитати дете, човека, на рођеном, матерњем језику, а камо ли на туђем! То је тако звано папагајско начело. Зна — можда — шта говори, не зна шта ради. Пз таквих школа, дете не изнесе готово никаквог знања. Ја знам наше Шокце, Буњевце и Србе без својих школа. Та не уме се просто окренути, ако нема родољубиве интелигенције. Бежи од лечника, од свега напредног. Само хуче, кука, куне целога свога века. Куд се окрене, по њега зло. Жалост је гледати тај свет и већ никоме не верује, јер слабо зна мислити својом главом, те не верује ни својој