Школски гласник

Бр. 7.

Стр. 115.

родољубивој интелпгенцији. Говорио зиду или њему. Ево вам иешто, што сам доживео. Један богат Јевреј поолао је свога јединца сина код нас у први разред, јер му је дете, дружећи се са српском децом научило потпуно српски. Дете је свршило код нас и други разред и красно напредовало. У трећи разред га је отац дао у мађарску школу, да научи добро п мађарски. На крају године, ево паметног Јевреја к мени, те ме замоли, да му сина поново примимо код иас у трећи разред, јер тамо није иишта научио. За њега оно неколико речи, што је иаучио мађарскп, није -— вели — никакво знање, када је све друго лоше. Код нас је опет одликаш. Сасвим природно. Мораш знати најпре добро свој језик, с којим ћеш развити моћ појимања, па ћеш после лако ипр. у највишем разреду, па и у пофторној школи научити Шемеље и туђег језика, па и говор, у колико му је у животу потребно. Ја не знам, има ли Србина у Угарској, а да не би волео, да зпа државни, мађарски језик. Али, да га научи не би се смео употребљавати тако прек, непедагошки, неприродни начин. Све се после расплине као мехур на води, јер такво учење, у толиком обиму. у основној школи не образује. Када дете остави школу, не зна добро ни српски, ни мађарски, а о каквом»знању, те образованостш , тешко је п говорити. Осиовна школа полаже само темеље за све знаности, умешности, па би ваљало ударити шемеље и знању мађарског .језика. Читање, писање п пајнужнији разговор, па би било доста. И деци мило, учитељима лако и држави од користи. Овако је само велика патња и нема трајности. Рекох, да ми не можемо ово изменути друкчије, осим ако меродавни не увиде, да је овај начин ливање воде кроз региешо. Шта дају и школе са чисто мађарском децом у чисто мађарским школама! Казује нам статистика. Где су земље и мађарског сељака? Где је подмладак? Та има села, где су врло ретка деца! 0 осталом да и не говоримо. А како је онда тек нама? Боже мој, како су многи

тако звани прваци једнога народа далеко од евоје школе, од своје дечице, будућих грађана. Они канда не воде бригу о томе, да се у осн. школи васпитају деца од 6 до 12 година, са својим њежннм можђанима, њежном физичном снагом. И мп ту снагу просго не штедимо ни толико, колико потуру у своме џепу... Па како да се развије као бор?!... И ово је једна од околности, што наша школа пе показује жељеног успеха, те је већ на многим местима клонула у борби са навикама нашега народа, са његовим манама и оптерећеношћу мађ. језиком у толикој мери, те где смо ту смо. С тога све мање учитеља Срба, а број аналфабета — неписмених, врло слабо опада. А надзор? Неки учитељи већ јавно говоре, да им је само до тога стало, да како могу задовоље државног надзорника, а за остало како било... Сада ћемо разгледати одношај цркве према школи и иародној нросвети. Шта оиа захтева и да ли нам и колико помаже у иашем раду? Ириг. Стеван Радић.

ОЧИГЛЕДИОСТ И ОЧИГЛЕДНА СРЕДСТВА У РАЧУНСКОЈ НАСТАВИ, МИЛОШ ПОПВРА — СПРАЈЕВО. (Свршетак.) 2.) Герсбаховарачунаљка (ГбећегЈп-еМ). Јосиф Герсбах био је музички и семииарски учитељ у КаЉгиће за вријеме Штерна. Умројег. 1830. Његово познанство и заједнички рад са директором Штерном довело је до проналаска једне табле за ноте. Његова рачунаљка састоји се из зидне табле, на којој има 100 (10X10) јамица и 100 куглица, које су се лахко могле метатп и вадити из јамица. На овој табли може се лахко доћи до слике бројева, као и до свију задаћа, које се могу па руској рачунаљци представптн. На њој је то још много лакше. И овај је апарат, као и сви други доживио промјене, те је на овој идеји створена „берлинска рачунаљка са дугмади," „лосова рачунска даска," приправе од Лиднера, Мартона и т, д.