Школски гласник

Стр. 116.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 7.

3.) Резенерова рачунаљка. ()ву су рачунаљку конструјисали браћа Резенер у Лајпцигу 1879. г. Састојн се из четири комада, и то: подножје, дрвенн оквир, даска са федерима и дашчица за намјеЈптање. Подножје је јака даска са завојима за равнање. Оквир је правоугли и на неједнаке дијелове раздијел>ен; између двије паралелне стране оквира стоје: паралелне шипке, у већем одјељењу 10, а у мањем 6, групирано све ио 3; на свакој шипци има 10 куглица, те је на сваких првих пет нацртаи прстен. Куглице су у већем одијељењу једнако велике и сваки је ред обојен разном бојом, н. пр. први ред има боју бакрену, други никлову, трећи сребрну, четврти златну и т. д. Све шипке у већем одијељењу имају боју кованог и папирног новца. Куглице су у другом одијељењу (мањем) разне величине. На првој шипци највеће, па све мање и мање. Обадва одијељења могу се са двоја врата затворити. Оквир се може и тако поставити, да шипке могу бити равне (вертикалне) и водоравне (хоризонталне). Даска са федерима једноставно је уређена са 16 федера; сваки федер потискује горе ону куглицу коју желимо а код водоравиог положаја машине не требају федери. Дашчица за намјештање номаже код рачунања са већим бројевима и за десетичпе разломке. Резенерова рачунаљка служи за три врсте рачунања, и то: у бројном иизу од 1—100, већем бројном низу и децималним бројевима, За прву врсту рачунања (1—100) служи ова рачунаљка кад су јој шипке водоравне и служи исто тако као и руска рачунаљка. Код рада у већем бројном низу или код предузимања децималних бројева шиике се ставе у вертикалан положај. Само за веће бројне низове служн веће однјељење, а за децималне бројеве служе оба одијељења. Строго узевши ова машина у ове двије врсте рачунања није још доста јасно очигледно средство. Оно је истина јасно, али не предочује садржај разне појединости. II поред ове комбиноване рачунаљке опет се настава у већим бројним низовима мора ослонити на машту ученика.

4.) Вунсторферова рачунаљка (\\ г ип81ог1ег Еесћепша8с1]1пе). Ову је рачунаљку конструјнсао Магнус, учитељ ееминара у Хановеру. Ова је рачунаљка управо комбииација руске, Герсбахове и Резеиерове рачуиаљке. Она служп за рачунање од 1—100, у већим бројним низовима и децималним бројевима. Састоји се од правоугаоника, који је 2 м внсок и 1 м широк и стоји на двије ноге. Има 10 усправних шипака у групи све по три, које су усађене у горње и доње дрво. Ове шипке у горњој половини имају иоловицу куглица руске рачунаљке. И1ипке суусправне, а куглице су уједној линији, јер их држи федер тако да се могу држати у свакој висини и реду. На доњим шинкама су куглице, којима се може рачунати до хиљаде. Такођер се са овим одијељењем може рачунати новцима, вриједноетима и децималама. Куглице на горњем и доњем одијел>ењу могу се са покретним дашчицама заклонити. На овим дашчицама има ио 10 јама, те може иослужити као борлинска рачунаљка са дугмади. Руковање са овом рачунаљком није једноставно, јер је и она комплицирана из три рачунаљке. 5.) Верлинска рачунаљка са дугмади. Ово је дрвеиа табла, у којој има 100 рупица у 10 реди, у сваком реду по 10. Уз ову рачуиаллсу иде 100 дрвених дугмади, са којима се очигледно па овој табли рачуиа у бројном низу 1—100. На њој се врло лахко представља бројпа слика појединог броја. (5.) Потсдамска рачунаљка. Конструјнсао је ректор Гинтер из Потсдама на основу брошуре: „Методика ирве рачунске наставе од Хер. Хазе." На овој се рачунаљци употребљују за бројие иизове очигледно линије, а састоји се из једнс црне табле, на којој има 20 усправннх бнјелих линија, од којих је 5., 10., 15. и 20 дуља да су редовито што прегледније. На доњој страни табле има једаи оандучић, који сакрива гвоздену шипку са 20 пљоснатих четвороуглих тијела за рачунање, које су на обје шире стране црвено и зелено бојадисане, а на ужим површинама црно. На све четири стране имају рупицу, да се могу објесити у