Школски гласник

Стр. 154.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 9.

са истим, и т. д. ниси га се могао доста наслушати. Рекох, што га неће заглуиљивати. Та ко би -данас проповедао — Аврамску оданост Вогу! Та и Вогу се ражалило, када је спазио, куда је Аврам залутао у својој неограниченој оданости к њему, те је хтео принети на жртву свога рођеног сина, ни мање ни више, него га просто заклати, те .је морао послати анђела, да му каже: „Човече, шта радиш?! То нисам тражио од тебе". Ако не пазимо при настави у веронауцн, можемо и пехотице стварати — безверце. Дакле: Вера и веронаук су потребпп, јер без њене језгре, л>убави, истине и правде, нема ни друштвеног напретка уопште. Али, осим већ наведеног, морамо, што је најзначајније, у основној школи умети предаватп веронаук према моћи схватања недорасле дечице, да им буде све разумљиво. Оно, што им не може бити разумљиво, не треба ни говорити. Научити дете као папагаја молитве „вопросе и отвјете" из катихизиса без разумевања, не вреди ама баш ништа. То је пуки вербализам у верској настави, те не може бити ни говора о религијско-моралном васпитању деце. Морамо имати на уму, да основна школа и овде даје оамо темеље за цел и сврху веронаука: однеговати религијскоморални карактер, те ако корачимо преко појимања и схватања дечјег, не постизавамо ништа са вероиауком. Црква, њеии представници са живом црквом траже много, врло много, од умно и телесно неразвијене деце. Човек се мора заиста чудити, када чита наставне програме и прописе за предавање вероиаука и учествовање деце при разним обредима, како поменути слабо позиају душу детпњу п физичну снагу детета у десетој и једанаестој години. Како просто ништа не разабиру о моћи појимања у разним раздобљима човека! Ни од одраслих то не могу захтевати, нпти на данас уобичајени начин развијати религијозно морални осећај, који просто умара и физичну и душевну снагу детета, II као да се домишљају они, који имају уплива

на форуме, који су власни донашати законе и прописе, да је заиста тегако и вољи дечјој неприлагодној испуњаватн многе захтеве од стране деце и учитеља према цркви, те све замотају у плашт закона п паредаба, што се српски вели: мораш. Та ми смо доживели пре тричетир године, да је морала кр. земал>ска влада узети у заштиту школ. деиу од полажења јутрења зими, на коме сирота, слабо одевена деца са сузама у очима чекају свршетак, па да се дочепају топле фурунпце, А црква празна н од — старијих. Па ипак се нађе но који члан живе цркве, Брата и Лала, који прогунђа: А где су школска деца, ма да ни своје рођено није довео... Разумете ли, шта се догађа у души детињој при таким приликама? А шта се догађа о Духовима, Ђурђев-дану, Ускрсу и т. д. Погледајте им у очи, иа ћете сиазити неСравњену разлику. Ириг. Стеван Радић. (Наставиће се.)

Поја^ соцајалне педагогоје. (пг. МЕ52Е1У ООбМ.) •Један главни иозив науке јесте пречишћавати појмове, Избацити обележја која не спадају у појам пауке или само евентуално спадају, омеђашитп обим појмова, и тако допринети формнрању правилиог схватања. Колебл.ива, нестална употреба језпка свакидашњег живота, новцје и новије идеје, које је развијајућа наука прихватила, јесу од утецаја и на научно појимање, често допуне првобитнн садржај појединог појма, шта више дају прИлнке п па то, да првобитна садржина појмова сасвим нестане, п границе њихове изгубе. Зато је иотребно појмове временом у претрес узети, критиковати. Ки(1о1рћ Еискеп професор у Јепи крптнковао је основне појмове фнлософије у своме делу „СгезсМсШе шн! КпНк с!ег р1п1о«ор1пбсћеп СггипсИзеогШе". У једном чланку, који је написао у „РаДа^о^зсће 81;и<Иеп", налази за иробитачно, да се и основни нојмови