Школски гласник

Бр. 9.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 155.

педагогије узму под сличну критику. Тим пре је то потребно, јер овај услов узајамног споразума и унапређење науке може се само онда очекивати, кад у овом раду њих што више учествују. Заједничком раду пак потребна је општа основа, општи појмови. Овом приликом рад сам само допринети пречишћавању два појма, који се у новијем добу како у иноземству, та.ко и код нас често спомињу, и то у тако разноврсном односу, да је човек скоро приморан двоумити о правилности својих до сада прибављених појмова. Ова два појма јесу: особна и друштвена педагогија, или пак страном речју — која пред некима боље звучи -—• индивидуална и соцпјална педагогија. Лајик ће држати то питање за врло једноставно. Особна педагогија је она, која се само особом бави, друштвена педагогија пак је она, која човека као друштвено биће схвати и његово васпитање овоме нормира. Али ствар није тако једноставна. Ова реч „социјална педагогија" употребљава се и у другом значењу. Социјална педагогија означава осим гореспоменутога значења још и оне установе, које је друштво у корист ширења културе остварило, подигло. Такове су: дечја склоништа, обдан домови, феријалне дечије насеобине, дечија заштита, раденичке касине, народне књижнице, јавне расправе (ГеШуабавок), течајеви за образовање радепнка, слободна свеучилишта. Али ова реч социјалпа педагогија може значити и педагогију на темељу социологије нпр. ону педагогију, коју је оснивач социологије ОоиПе тумачио. Може значити ова реч социјална педагогпја напослетку програм васпитања социјализма, који до додуше није у сваком делу израђен; али у неким стварима може се за коначан сматрати. Нпр. бесплатна настава налази се у свакој нианси социјалистичке странке. 1

1 Социјалисте у Немачкој знхтевају не само бесплатну шк нас-таву, исто и као последицу овога и бесплатну обскрбу шк. деце. (13. бр. 8о21а1ро1. Сеп1гаЊ1аи, 1894) Ерфуртски програм (7. т, II. део) глаеи овако: „Према овом основном начелу захтева социјална демокрација Немачке обскрбу како у јавним осн. школама,

Ето наређао сам четири тумачења социјалне педагогије. Не можемо рећи ни за једно да је неумесно. Збрку проузрокује баш то, што се ова реч налази у сва четири тумачења. Али природно је, да сва четири тумачења ове речи не могу бити оправдана. Несумњиво је, да се овом речју „друштвена" „социјална" злоупотреба чини. Али не само са речју, него и са самим појмом. У новијем добу скренула се пажња људи на друштвене појаве. Терен друштвених појава причинио се мисаоном човеку за нов свет. Нов простор за испитивање, извор новнх проблема за политику, изгледа као да се нови путеви указаше за усрећивање човека, нове мете за људску тежњу, нови успеси у корист науке. Није дакле чудо, кад сваку појаву, којој до сада нису могли дати тачно тумачење, покушаше тумачити са овим из новога извора исцрпљеним знањем и свакоме питању — које до сада нису могли довољно решити — хоће да нађу решење у овом повопронађеном свету. Данас је испитивање социјалнога стања оно, што грозничаво занима мозак човечији. Ова стру.ја створила је ново поље: у науци социологију, а у политици социјализам. Пошто је обојима један извор, промена људског гледишта, природно је, да ће се његов утецај осетити у свакој појави човечијег живота; и природно је, да педагогија, чији правац у првом реду од светскога гледишта зависи, опет мора осетити овај утецај. Пре но што би овај утецај уочио, за потребно налазим, да укратко обележим ово светско схватање. Ово социјалистичко схватање је реакција према оном светском схватању, које човека ставља на чело, које је особено. Зато се социјална педагогија врло радо ставља на супрот индивидуалној педагогији. тако и у вишим школама за оне, који се на основу својих епоеобноети за способне покажу за дал>е више образовање". Социјалисте у Француској захтевају још и то, да се дваред у години раздели одећа и обућа.