Школски гласник

Стр. 156.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Индивидуалистичко схватање, којем у иолитици либерализам одговара, победило је у француској буни и освојило поље у целој Бвропи. Француска револуција је ослободила човека особу од многих разноврсних окова, који су му слободно кретање стварали. Кроз цео средњп век бпла је особа спутана. Кулучник је зависио од господара земље, клетвеник од онога који даје у државу (МЉегиг), занатлију је спутало удружење (сећгепс!82ег), а науку догма. Ток ослобођења почео је са добом ренесанса. Од тада је подстрекач сваког покрета, овај труд за ослобођење. Циљ је страсти јарам, који га љуто тишти. Ово почиње на пољу уметности, наставља се па пољу вере, прелази иа науку (Бе8Саг(;е8), на књижевност .(романтици) и на крају побеђује и на политичком пољу. Ово лпберално схватање створнло је на пољу привреде слободиу утакмицу. И ова слободна утакмица проузрокује непрпродпо гомилање капитала, иснсавање радеиика, и према овоме јавл.а се као реакцнја, социјалистичко схватање, појимање. 1 8аћЦ-8пт1оп је први, који дође па ту замисао, да за блажепство народа није главан уставнп облик, него онај начнн, по којем се обавља подела имања и светско схватање т. ј. морално схватање. Овим је 8ат1>8тнт оснивач социјологије и социјализма. Социјологију као знаност засновао је његов ученик СопПе, од њега произлази и име исте науке. Од њега је постала и она замисао, која још и данас влада у социјологији: да је друштво слично живом оргапнзму, и да је таково, какав је у малом човек. Ово је зато важна мисао, јер не сматра више друштво за самовољно удружење поједипих особа, као инднвидуалистичко схватање (које се најоштрије изјашњава у друштвеном уговору Ки88еаи-а), него као органцчна целина, која се не може са самовољним уговором преиначити, која подлежи закону развијања.

1 В. Т ћ е о ћ а 1 с! 2 1 е §' 1 е г, Б1е де1зМ$еп ип<1 80гја1еп 81;гбтш1§'еп Лев 19. Јаћгћиш1ег18 1899. и. 8(шаНзтиз игк1 1п(1Мс1иаН8ти8. К ћ е 1 п, ЕпсуИорасНзсћез НапсЊиећ с1. Рас1а§'0§1к, VI.

Поред СонЦе-а је најзнаменптпји застуиник социјологије НеЛег!; брепсег. По његовој тврдњи сачииио је тип своје соцнјологије сасвнм независио од Сот1е-а, то показује, да је псто прпродио развијање идеја било, и да није то главно, који је тај, који је замислн облик дао, који ју је у речи ставио. Основна замисао ове системе јесте опет донекле аналогија друштвена организма према жнвотињском организму, а донекле пак замисао развијања, коју је Нег!>ег(; ^репсег нреиео и на друштвене појаве. Ово схватање јако личи материалистичко - историјском схватању Магх-а и Еп§е1в-а, и тако се социологпја не само у зачетку него и овде додирује социјализмом. Социјологија је дакле она наука, која појаве друштвенога живота ставља за предмет испитивања. Не може се рећн, да ове појаве пре тога нису испитивали. Та већ и РШо расправља социјолошке проблеме у делу „Држава и Закопн", Арнстотели у ПолитИци. С правом велп дакле Баг1;ћ професор у Лнписци (ћејрул^) ДИто је данас социологија, то се је у зачетку, (првобитно) политиком звало". 1 Разлика је у томе, даје тада облик владе, устав стајао на првом месту пспнтнвања. дочнм данас економски одношаји и морална пптања. м. Стајић. (Наставиће се).

Закон асоцијацаје идеја. Од ГВБР. НОШШРЕН. Превео ВАСВ СТВЈИЋ. ЗАКОН АСОЦИЈАЦИЈЕ ИДЕЈА. Асоцијација идеја. — У огсњарењу* — У размишљању. Класични иримери — Интелектуални детерминивам. Асоцијација осећања. — Начела асоцијациј • идеја. КласиФикација ових ннчела. — Случајна начела. — Рационална начела. — Свођење ових разних начела Начело додиривања. — Асоцијација је навика. — Веза међу идејама. — Асоцијација ио сличноети. — Асоц^јација идеја и памћење. — Машта. — Ум. ИсорЈацНјб ИДВЈО. Асоцијација идеја није заправо нарочита функција духа; она му је само један од битних закона. У сукцесији својих мисли, и уопће свих својих стања све1 је121; 8осш1о^1е, Јпезз игвргип^Иећ Ро1Шк", Раи1 Ваг1;11 8осм1оЈре и. Пи1а§о§'Ш. Кће1п VI.