Школски гласник

Стр. 175.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Вр. 10.

вило, уједињење у сукцееији мисли, дејство које је иред нама, и његов посебан узрок. Исоцијација идејо јв само навнио. — Имамо дакле ираво закључити да асоцијација пдеја, схваћена као скуп сродности које везују наше појмове међу собом, није ништа друго до навика: навнка да се једне за другом сећамо идеја које су, бар једанпут, биле спојене у свести. Ввзо гаеђу идвјома. — Али, изван ове асоцијације чисто механичне, сасвим фаталне, као све што потиче од навике, треба нам признатн способност да логичкн везујемо ндеје, по начелима узрочности, сврхе, нтд., по начелима ума. (Видите Лекцију XII.) „Права асоцијација идеја је чисто механичан Феномен, који ии по чем не личи на онај други ред рационалне, умне асоцијације, о којој уче, коју захтевају логика и реторика, а која се зове веза међу идејама. Те две чињенице су, напротив, противне једна другој. Да бисмо одиста везали идеје кико то захтева ум, треба се борити против јарма спољашње асоцијације идеја. Код рђавих нисаца механична асоцијација заступа везу међу идејама". (1) Дсоцијоцијо 00 СЛИЧНОСТИ. — Само једна категорија асоцијације пдеја као да се не може свести на закон додиривања: то су асоцијације тако значајне, тако бројне, којима појезија дугује толика пријатна поређења, асоцијације основане на слнчности. Сам Стјуарт Мил мисли да се, после општег закона који смо узели од њега, може признати као допуна му закон овако формулисан: „Сличне идеје се узајамно дозивају". Другим речима, без сваког претходног зближења, ндеје, самим тим што су сличне, имају тајпу тежњу да се уједине. (2) „Ја први пут сретнем на улици, каже Рабје, личност која ме подсећа на другу, сличну јој, личност, умрлу пре двадесет година. Ето, свакако, елучај где није било, изгледа, пре асоцијације, симултаности двеју предетава у свести. Анализујмо: садашња предсгава чини да мислимо на прошлу представу. Да, али то је зато што те две представе имају заједничких црта.. ." (КаМег, ор. сН., р. 191.) Дсоцијацијо идвјо И памћвње. — Сад је разумљиво како се асоцијација идеја може сматрати као великп закон дозпвања успомена у памет. Спојена као другови по синџнру, стања свести чине парове, од којих се један елеменат не може јавити у духу без да се и код другог елемента јави тежња да се изнова појави. Опажање једног предмета нас подсећа сукцеспвно на разне идеје с којпма је оно већ коегзистирало. Један спомен буди други. Другим речпма, памћење, којеје навика, стечена диспозиција да се сећамо неког предмета, стављено је у покрет другом једном навиком, асоцијацијом идеја, која је стечена диспозицпја да мислимо на неки предмет у везп са другим неким предметом. ШОШТО. — У идућем одељку ће се видети

(1) Р. Јапе*;, вгаНб 616теп1а1ге <1е рћПозорМе, р 73. (2) Присталице свфђења свију односа асоцијације на један не мисле да су побеђени.

да асоцијациЈа идеја има не мању улогу у развићу маште. Она, као што ради на обнављању спомена, тако јој треба добрпм делом приписати п комбинације слика које сачињавају права дела маште. Ум. — Филозофи енглеске школе* пду даље; они мисле да се нужни принципи који управљају нашим мишљењем могу објаснити асоцијацијом, везом сталном, и увек констатованом у свести свију људи, међу сукцесивним феноменима. Однос узрока према дејству би била само једна нераздвојна асоцијација. Ми ћемо касније (Лекција II.) рећи зашто не можемо прихватити ту теорију. РЕЗИМЕ. 77. Асоцијација идеја није прикладан пзраз: тачније би било рећп сугестија пдеја, или још боље сугестија стања свести. 78. Асоцијација идеја објашњава у сањарењу, па чак и код вољног мишљења, ирелаз од једне мисли на другу мисао. 79. Сукцесија нашпх идеја подлежи правом интелектуалном детерминизму. 80. И осећања се удружују, дозивају, узајамно се сугеришу. 81. Прављена је разлика између многих начела асоцијације идеја: случајна начела: додиривање у простору, додиривање у времену, сличност, контраст; логична начела: узрочност, однос принципа нрема последици, средства ирема сврси. 82. Али се ова разна начела могу свести на једно једино: субјекШивно додиривање, то јест претходна снмултаност или сукцесија у свестн двеју идеја које ће од сада тежити да се узајамно сугеришу. 83. Асоцијација идеја је, дакле, само механична навика коју дух стиче претходним својим искуством. 84. Од механпчне асоцијације идеја треба разликовати везу међу идејама, која је логична и рационална чињеница. 85. Асоцијација ио сличности као да се не може свести на једпни закон додпривања у свестп. 86. Асоцијација идеја је закон за дозивање успомена код иамћења и за комбиновање слика у машти.

Школа о настава. Рад у школи. Три конгреса за школску реформу бавнла се питаЊем о раду у школи. Сва три конгреса одржана су од 1—8. октобра 1911. г. 1. октобра било је на окупу у Лајпцигу 6000 учитеља и учптељица да расправљају о теми: „8сћи1ге1"ош1 ип<1 ААеЉбсћиТе". — 3. окт. биоје