Школски гласник

Стр. 171.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 10.

Када изиђоше из суда, млађи закла старијега... Кукољ са запада... Све је материја . . . веле и наиш надри-филозофи, који су само чули за ову грану филозофије, те држе као у воску, да она негира и друштвени морал... а већ о верском неће ни да чују, као да је он у суштини нешто друго. И када овај кукбљ све више успева, ми не чинимо ништа, да га чупамо, или мало, врло мало, те радимо по старој шаблони и у предавању веронауке и у опште у развијању религијсКог морала. Само зебемо сваки дан, када отварамо новине, да не читамо какво недело друштвене наше ајкуле, да нам није упропастила какву установу, коју је морал наших старих, који и ако нису били бог зна какви научењаци, али су имали, Бога и душе, а сазнање о њему црпели из својих народ. обичаја, бајака, народних песама уз двоструке гусле... Нека ме нико крпко не разуме. Религијско - морално - отпчкп осећај може се развијати у деци са сваким Предмешом, који се у школи предаје, а уз давање знања, то им је и крајња сврха. С тога се не могу за ово зло кривити само они, којима је позив само вера, њена наука и помоћу ње развијање религ. моралног осећаја, Шта се само може учинити за развој поменутих осећаја при једном излету са школском децом, посматрајући рад мрава, па борбу између два мравињака, рад пчеле, грабљнвост кобца према слабим птицама певачицама, посматрати цветање воћа, слушати пев птичица, сјај и топлину сунца, па када се захорп песма Творцу небесноме! Али, ми знамо, докле траје рад школе основне. Докле она тражи своје васпитанике: тада их прихваћа наше друштво са црквом заједно, те смо, дакле сви одговорни за зло, као што смо поносни са оним, што је у народу добро п правилно напредно. У школи се основној веронаука бави искључиво са религијско-моралним осећајем, те је тако главни фактор за исти осећај, с тога треба добро промислити о начину, методи, па градиву из области вере с којим ћемо развијати душу наших васпитаника и њене способности за

појимање верских истина. Да сузбијамо утицај лажне западне културе. Али, ако не ваља темељ, рад у основној школи из веронауке, тешко је настављати, и наш се рад у окуженом делу нашега друштва расплипе као мехур на води, те наши људи лутају по овоме свету празне душе у -борби за свој опстанак, у којој просто никада и не сазна, а камо ли окуси сласти срећна и задовољна живота. Мучити се и радити, природни је закон. Али сваки свој рад, сваку кору хлеба залевати сузом, није природпо и она то од иас не тражи. „Органи моје душе, којима се верује, усанули су онако, како може усанути рука" вели лепо Сенкјевић. Пазимо, да буде таквих све мање у нашем народу, да не лутају, као што је пролутао његов Леон Плошовскп у роману „Без догме"... Сада ћемо мало разгледати начин, како се у нас у школама предаје веронаук, развија религијеко-морални осећај, претрести градиво из библије (укратко), завирити дубл^е у „КаШихизис", ту велику бригу деце и вероучитеља и остало. Ириг. Стеван Радић.

Појадо социјалне педагогоје. фг. МЕ51Е1.У ООбМ.) (Наетавак.) Соцпјализам пак није друго, до ли примена социалистичких назора на општа економска питања. Т. ј, друштво није укупан број индивидиума, иего једна органпчна целина, према томе имовно стање и рад не могу ићи које-како једно поред другога, него морају се по овим органичним законима уредити. Назори социјалиста за начин сређивања се разилазе, и тако су постале разне ннансе социјалиста. 1 Есенција социјализма јесте у општем

1 Социјализам се не противи у евему либерилизму, шта више у многом погледу је либералан. Не може бити моја задаћа, да одношаје ова два правца разлажем. Види: А 1агбас1а11Ш ЈејШез 1гапуа. А Таг8а<1а1оти1(1отапу1 Тагзаза^ аНа1 геп(1ехеи уНа. НпбгаеИк бгагас! кбпуу^ага, 9. бр.