Школски гласник

Бр. 10.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 172.

приврсдпом програму. И ту је само занат и трговина оно поље, на којемје израђен тај програм. Гледе ратара разилазе се већ мњења појединих фракција. - Оснивач социјализма јесте до душе Сен Симон, али програм данашњег социјализма израдише Магх и Еп^ек. Комунистички проглас (КоттштШсћев Мат&б!;) је развитак заиста ове странке. Маркс је писац теорије социјализма и у своме делу „Капитал" развија своју теорију о историјском материализму. По овој теорији управљају историјом човечанства економска питања и велике промене јесу управо успеси борбе каста. Данашњу социјалистичку страику организовао је ГегсИпагк! ГаккаИе. Ласал је развио свој програм на немачко народној основи, Магх и Еи§-е18 пак на међународној основи. Данашње социјалисте признају учења Маркса и Енгелса. Видимо дакле, да се социјалистичко светско схватање јавља у науци и ствара једну нову науку: социјологију. Јавља сеу политици и ствара једну нову странку: социјалистичку странку. Ово појимање, ове идеје нису могле остати без утецаја на педагогију. Овај утецај показује се у два правца. Прво у томе, да јако наглашавајући потребу извесиих друштвених установа, примораше делимично државу, делимично општину и друштво на извесна наређења, којејејавно мишљење за социјалпедагошке захтеве поставило. Исто видимо и на пољу педагогије што и на пољу политике. И у политици прпмораше социјалистичке идеје владу на извесна политичка наређења и сви парламенти Европе занимаше се социјално политичким установама. У педагогији јесу такове социјалнопедагошке устапове: дечија склоништа, обдан домови, феријалне дечије насеобине, раденичке касине, народне књижнице, јавне расправе, слободне школе (слободна свеучилишта, академски течајеви и т. д.) које су постале мање-више уз потпомагање власти. Ово су педагошке установе. Ове је створило друштво, оно их и издржава. Оне се могу сасвнм шравдано назвати

социјалнопедагошким установама. Социјална педагогија односећи се на ове, као један део педагогије, јесте једап специјално мањи део целога комплекса, који се дакле сасвим правилно може назвати социјалном педагогијом. Али социјалистичко схватање имаде и други утецај на педагогију. Приврженнци овога схватања желе, да се ово социјалистичко схватање унесе у школу. Историја да не буде наука ратова и политичких установа, него нек уочи борбу каста. Нека покаже, да историја управо ништа друго није, но борба каста за опстанак, бољи положај. Ово маторијалистичко-историјско схватање Маркса и Енгелса, нека се унесе у учење историје. Тако исто би се могао унети социјалистички назор, њихово светско гледиште и у друге предмете. Други опет на супрот томе захтевају да школа буде противно средство социјалисма. Учитељ да утиче тако на народ, да га одврати од социјалистичких учења, нарочито зато, што су она противна вери и међународна, дакле противна домовини. Ево ово је утецај социјалистичког светског гледишта на педагошку практику. Ово гледиште не утиче само на практику него и на теоретичке писце и на педагогију као науку. И у теорији педагогије хоће да уваже оно схватање по којем су новије тежње у великој противности са старијим тежњама, пошто је новији правац социјалистичан, а старији индивидуалистичан. Ово схватање труди се да у оштру супротност стави у социјалистичком смислу иисану педагогију са старом теоријом педагогије — за такову је уочава, као да се само са собом бавила, коју је из круга друштва издвојила и посматрала — а нов правац приказује за онакав, који самосталну особу не познаје, но само социјално биће, као један део друштвене душе. 1

1 „АПез луав Гз! ја пиг, Д. ћ. 181; уош №сМ8еш ип^егвсћејЉаг пиг, зоГегп ез еш ги апДегет 8е1еп(1еп 1п Веиећипд- в^ећеМев 8е1п 181: сћевег вгиМваЈа ипзегез ]о§18сћеп Вепкепз М14 тИ с1ет Апвргисће ипћесИп^1ег ећ%кећ,, а1в Бепк§е8е1,2 111 ипвегет Ветеиза&ет аиГ ип(1 тасМ вотИ; ШваећИсћ а рг1ог1 зсћоп сИе Већаиркш^ Иивогјзсћ, с1ав с1 е г М е п 8 с ћ ејпеп \У е г 1;