Школски гласник

Бр. 13.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 231.

Томе је шкотскп филозоф Хамилтон* дао снажан израз у овом параграфу: „Поштј је већ Формирана, општа би идеја поново пала у хаос откуд ју је дух дозвао, кад је за евест не би учинида етллном реч као њен знак који је Фиксира и признаје. Знак је потребан да би нашим интелектуалним нанретцима дао сталности, да би Фиксирао сваки корак у нашем ходу и створио од њега нову полазну тачку за ново напредовање Војска се може раширити по некој земљи, али је она осваја тек кад подигне у њој тврђаве. Речи су тврђаве мисли: оне нам помажу да организујемо нашу власт над облашћу коју је мисао већ освојила и да од сваког- нашег интелектуалног оевојења створимо онерациону базу за извршење нових освојења... Кад се у песковитом слоју пробија тунел, треба се на еваком кораку обезбедити зидањем свода пре него што би се даље дубило. Језик је духу оно што је тунел свод... Опште идеје које језик није Фикеирао стављајући на њих свој жиг јесу варнице које заблистају да би одмах затим угасле". (1) Немогуће је боље карактерисати односе међу општом идејом и речју која је изражава. Интелигенција без сумње сама од себе иде напред п схвата аналогије, сличности, односе ствари; али би та унутрашња радња ос-тала узалудна, била би пролазна, кад јој речи не би дошле у помоћ. Наш је дух такав да му увек треба чулне нотпоре. Кад опажамо природне, појединачне предмете, онда се нашем духу показује ствар сама; кад чисто радом разума схватамо односе међу предметима, онда је нашој ннтелигенцнји потребно да се ослања на реч, на чулни знак. Другим речима, у радњи апстракцпје и генерализовања речп имају исту улогу коју слике појединачних предмета у развићу перцепције и памћења. Иано ДВТВ гвнврализујв. Дете је, ма шта да се рекне против, склоно да генералпзује. Ми смо на другом месту навели примере за ову природну дисиозицију која га наводи да генерализује, понекад по најнеодређенпјим н најповршнијнм аналогијама (2), а тако нсто п да схвата стварне односе међу иредметима. Ево још неколико чнњеница које потврђују наше закључке у овом питању: „Од пет и по година, син једнога ученог грамагичара каже свом оцу: „Али има глагола женског рода! — Како то? — ,Д е ћ и (јаја) је глагол женског рода: увек се каже: она је излегла; никад се не рекне: он је излегао". (3) „Дете каже „в а у, в а у" кад је реч о домаћем псу; ноеле мало времена оно каже „вау, вау", и поводом пудлице, мопса и новоФундландског пса на улици... „Једно дете, научивши речи: добар дечко, изговарало их је увек уједно. Кад је хтело да изрази ову идеју: добра крава, казивало је: добар дечко к р н в а". (4) Дете је, дакле, невешто кад употребљава опште изразе, алп оно успева да оде даље од појединачпих и пндивидуалних перцепција,

(1) НашШоп, ЈЈесхигез, III, р. 18782. (2) Видите нашу Теор и ј с к у и п р а к т и ч н у п е д агоги ј у, Лекција VIII. (3) Е§еег, ор. еи„, р. 51. (4) вате, ор. еИ., р. 25032.

да их има у власти, те да схвата њихове слнчности и односе. Врвдност ОПШТИХ идвја. — филозофи су се често препирали о вредности општих идеја, то јест о природи реалности коју оне представљају. Једнп, о њима смо већ говорили, су мншљења да оне не представљају ништа, пошто су. само речп, имена: зову их номиналисши. Други мисле, сасвпм противно, да свакој општој идеји одговара, изван нас, парочита реалност, супстанцијално биће: то су реалисти*, како се говорило у средњем веку. За њих у пстину постоје само опште идеје, које онн зову универзалија*; док за номиналисте изван појединачних бића нема реалне егзистенције. За реалисте, човечанство као такво негде постоји, оно је идеалан тип чије су људи само сукцесивне копије. За номиналисте постоје само људи, са својим властитим ииднвпдуалитетима и име које их све представља. Данас се тешко схвата како су, у средњем веку, могле цветати и одржати се један против другог два тако апсолутна става, тако једнако погрешни у свом претерпвању у противним правцима. Реализам је данас тек од историјског интереса, његов став нико не подржава, и с разлогом се можемо чудити што номинализам још има бранилаца. Истина је ово: општа пдеја једноставно представља односе међу предметима, сличности заједничке више илп мање великом броју личности. Ово средње и посредовалачко мишљење је већ од средњег века било заступано под именом концептуализма * Звдноставност и јасноћа апстраитннх и гвнералНИХ ИДВЈа. — Без разлога се апстрактпа идеја сматра као пешто замршено и нејасно. Апстрактна је пдеја напротив најједноставнија, најјасннја од свих идеја, ако је посматрамо у њој самој. Она, у истину, еастоји у томе што одбацујемо све узгредне околпости, све што је сложено, што смета код реалних перцепција, а узима на око само једно обележје, само један карактер природних предмета. „Кад би неко, у намери да нас заплаши, рекао је Ла Ромигјер, ставио нама питање апетрактно, сасвим апстрактно, ми биемо рекли: тим бол>е, оно ће бити зато тим једноставније, тим лакше! Како се само могло веровати у тешкоћу апетрактних идеја?... Оно што је апстрактно, једноставно је, а што ј-е једноставно, може бити само лако". Алп ако су оне, саме по себи и апсолутно, најједноставније од свпх ндеја, апстрактне и опште идеје нису ништа мање највпше, најузвишеније пдеје, а према томе идеје које дух с највшпе муке схвата и употребљава. Планински вис је свакако место где човек најбоље н најпријатннје дише; али пре него што ће искуспти ову сензацију слободнога и чистог ваздуха, треба се успужати преко стрмених и окомитих стена. Тако псто, да би се стигло до апстрактних и опћпх ндеја, ваља