Школски гласник

Стр. 286.

ШКОЛСКИ ГЈЈАСНИК

> Бр. 16.

Школа и настава. Учитељска предспрема. Другп конгрее уа образовање омладине, одрагаи у Минхену 3., 4. и 5. окт. о. г. расправљао је ово пптање. Др. Рихард Сајферт ноставио је ова четирн степена упостизању знања: 1. наивно, 2. преднаучно нли народско, 3. елементарно научно н 4. екзактно паучно мишљење п израз његов који томе одговара. Ова четирн степена треба свакн учптелз да прође. Уз то се мора покушаватп, да се кроз све нутеве образовања ученици уведу у разне начине рада. С тим у вези треба ђака упутити да буде самосталан, да може судити о себи и о своме мпшљењу. Сајферт тражп пстицање сврха у дужностпма п сврха у паклоностима. Слободно кретање у наставп у томе је, се учптељу остави, слободан избор типичних прпмера у настави. Учптељскн семинар треба поставити на једнак степен са вншим школама. Начнн наставе у њему треба да је исти као у горњим стененима виших школа. Само његово градиво треба да је друге врсте; јер учитељ не треба толико унрошлости да се оријентира, колико у жпвој садашњостп: Психологија, Логнка, Етика и Естетпка су карактерпетични нредметп за образовање учитеља у народној школп, алн не као опште нормативне науке, него каб педагошки удешепе дисциплине. То је једна нарочита задаћа, која треба да се изведе; резултате науке обрадити поиуларио за дечје схватање. Све што је национално треба ла је језгра тога. Уже, стручно образо.вање учитељ треба да стече на великој школи. Али етика његова иозива не стојп у томе, да је тпме исцрпео своју задаћу, него да свесно и с иланом сарађује на културним задатцима својег парода. Проф. Др. Рудолф Леман из Познања карактерише иредспрему учитеља за велике школе. Његово је мишљење да нраво образовање пије ни у чисто теоријском знању, ни у самом практичном умењу, него у заједнпци обојега. Учитељ мора владатп градивом и душом учепика. То вреди н за учитеља научара. Научно умовање не исцрпљује се само паучним истраживањем. Данас се сувише полаже на поједнначно пстраживање, а сувише мало на запосленост свега. Од многих стотина надучитеља, као прави истраживачн вреде само неколицина. Но овом маленом делу не може

се оценптп сва организација. Захтев у иоглелу психолошког образовања учитељева пе сме бити претеран. Неисправно је мислити, да се цео живот може обухватитн у експерпменталну науку. Непосредан одпос човека к човеку бпће у настави увек меродаван. Педагогика нпје пикако исто што п недагошка психологија. Усномене из своје сонствепе младости јаче ће л,еловати него нскуства у најбољем лабораторпјуму. Педагогпка нпје једно нсто нп са нсторијом педагогике. Алп без историје не може се добити ирави преглед и па оном што је иостигнуто даље градити. Учитељ треба на универзитету да добије философске, социолошке п нсторијске основе педагошке. Најодлучније је тражпо проф. Леман ордннаријате за педагогпку како за више учитеље, тако и за учптеље народних школа. А дндактичко образовање боље је оставити семпнарима. Др. Алојз Фишер из Минхена иоставља три задатка у предспреми педагога: стручно образовање, дидактичко школовање и пснхолошко студирање. Неизоставно је потребпо темељно образовање у струцн, за учитеља народне школе тако нсто као за учптеља виших школа. Дидактнчко и педагошко образовање, иак, потребна је допуна тога стручног образовања, Образовање васпнтног и дпдактпчног умења нпје ствар велике школе, него ствар праксе. Урођепе васпптачке особнне не могу се порећи, али ннтн су рођепи васпитачп многобројнн, ннти се може мислитн да се за васпитача пе може васпптатп. Фишер тражи, упозпавање опће н педагошке испхологпје. Као васнитач, мора сваки учитељ имати школовану способност психолошке апализе, Проф. Др. Вилнам Штерп пз Вратпславе тражн да педагогика н па велнкој школи буде равна другим дпсцпнлииама. Назив: ексиериментална иедагогика, држн за рђав. Експериментима се' пе може све решпти. Тражитн школе за даровнте још је рано, јер немамо још нпкаква средства да можемо без прпговора одредитн даровнтост. Извештач о овоме копгресу у „Б. 8сћ." велн, да .је та дискусија слабо што ново донела. У главном је у њој било чаркање између представнпка учитељских захтева и надучитељских. Он велп да су тамо привилегнсана трн сгален;а чија имена почињу са „Ј": јурнсте, јункерн и п Је18Шећеп". Баш као н свугде. Природпо .је, дакле, да они који су