Школски гласник

Бр. 16.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 287.

запостављени траже да се подигну и да се изједначе с тима који су одликовани. Учитељске тежње иарочито је застуиао Школски Саветник Карл Мутезиус, дпректор семинара у Вајмару. Он велн, да баш учитељу народне школе треба темељно образовање, јер оно што је просто то је тешко. Учптељп народпих школа морају добити више научног образовања, а надучитељи више практичног. Значајно је што је директор Др. Карл Верман из Бохума тражио, да учитељи вишпх школа треба неко време да раде у народним школама, те ће тада о њима добити сасвим Друге погледе.

Практичне обраде. 0ГЈ1ЕД ИЗ КАТИХЕЗА ЗА IV. РАЗРЕД ОСНОВНИХ ШКОЛА. е ЕАТИХЕЗА 0 првој заповести Божјој. (Наставак). Припрема. — Ми смо се решили, да тачно испуњавамо заповести Божје. Прва заповест Божја гласи: Ја сам Господ Бог твој, иемој гшаШи других богова осим мене! Бог захтева, да у њега верујемо, да се од њега надамо п да га љубимо и поштујемо. То су трп врлпне, којима се сваки хрпшћапии мора одликовати. Ове три врлине особито су ималн седам браће макавејске н њихова матн. Опи су бплн Израиљци и живели су још пре Исуса Хрнста. Њих је цар Антиох одвео у ропство. Антпох је бно незнабошки цар; оп је хтео да браћа једу свињска меса. Али Јудејима је било забрањено јестн овога меса. Тиме је Антпох хтео да прпмора Израиљћане да напусте правога Бога, иа да постану незнабошци, као што је и он био. Оп је на то хтео да нагони и макавејску браћу. Сврха. — Данас ћу да вам причам о седам браће макавејске и о њиховој матери. I. Излагав е * Цар Антиох је извео преда се макавејску браћу и дао их је шибати бичевима и волујским жилама, да би их присилно да једу свињска меса. Тада је најстарији брат рекао цару: „Ми ћемо радије умрети, пего да што учинимо против закона наших отаца". Цар

се разљути и даде му зато, што је први говорио, ишчупати језик, одере му кожу и одсече му руке и ноге. Затим је заповедио да га живога испеку на успјаноме гвожђу. Остала браћа и матп морали су све то да гледа.ју. Док је он тако страшно мучен, остали су се узајамно соколили, да погпну за своју веру. Затим изведоше другога брата на мучење. Одераше му кожу с главе заједно с косом и запиташе га, хоће ли јести од меса пре него што би га и даље мучили. Али он одговори: „Ја то не ћу да чиним!" А када беше на самрти рече цару: „Страшни царе, тн нам нстина одузимаш временнти лшвот, али нас ће цар неба и земље, зато гато умнремо ради његовога закона, поново васкрснути за вечитп живот". Трећн брат својевољно пружн руке и јуначки рече: „Истина ови су делови тела Божји дар. Али ја их пз поштовања према Божјем закону жртвујем и падам се, да ће ми их он поново вратити". И не уплаши се ни од каквога мучења и умре слободно тако да су се и сам цар и његове слуге дивнли. Четврти брат, којп је исто тако као пређашњи умро, умирући рече цару: „Грозни царе, ми смо усред овпх силних мука сретнији од тебе. Мп се надамо, да ће нас Бог поново ускрснутп у вечити живот; али ти немаш наде на ускрс у жнвот!" И пети н шести брат мирно поднесоше муке страховите. Остаде још најмлађи брат. Цар га дозва к себи п стаде се прпјатељски разговарати с њиме. Заклињаше му се, да ће га учшштп богатим, срећнпм и великим госиоДарем само ако остави верусвојих отаца. Понуди му чак и своје иријатељство и њему пе бп ништа па овоме свету недостајало. Алн дете се није покорило. Цар дозва к себи матер и саветоваше јој да наговорп сина, не би лн бар он једини у животу остао. Алп мати се окрену сину и рече му: „Мило дете моје, која сам те до толико хранила п до овога доба с толико бриге однеговала, смилуј се на мене! Молим те, сине, погледај иа пебо и земљу н на све, што је па њима! Све то и цео род људски створио је Бог из ничега. Не плаши се с тога од џелата, него буди достојан своје браће и умри радо, да би те .једном с твојом браћом у вечитом животу нашла". Још није мати ни доршпла своје речи, а