Школски гласник

Стр. 282.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 16.

итд.) Ва ред пази један од најстаријих ученика. Но и поред тога неће ученици да иду свагда у реду кући, особито они, који иду споредним улицама, зато је врло добро да учитељ изађе по који пут другом којом улицом испред њих и да посматра њихов одлазак. Овај начин бнће врло добро средство, да побуди у њима бојазан: неће ли искрснути случајно испред њих госп. учитељ. з) Поздрави. У свима школама друкчији је начин поздрављања. Но чини ми ее, да се највећма одомаћио поздрав: „ЈБубим руке". По моме мишљењу овај је начин поздравл>ања скроз погрешан. Против њега говоре хигијенски и социјални разлози. Хигијена осуђује свако љубл^ење а нарочито руке, јер се љубљењем разносе п добијају многе прилепчиве болести. Кад је сам акт љубљења руке за осуду, нашто онда васпптавати децу, да тај акт врше и исповедају. Као људи сви смо једнаки, та једнакост нека се огледа и у поздрављању. Уведимо, дакле, наше лепе обичаје: Помоз' Бог! Бог ти помогао! Добар дан, јутро, вече! Збогом! Лаку ноћ! Многима изгледају ови поздрави врло прости, иаорски, зато и навикавају своју децу на „љубим руке", шта више, да би им деца била још отменија, увађају и „кис ди ханд". Но када човек мало боље промисли, аналише наше поздраве, тада ће увидети, да су они назовн отмени, кратковидних и на кривоме путу. Врло је леп поздрав: „Здраво", но чипи ми се, да је нама још за сада пеприступачан а деци неприличан. -— При јављању није слободно шешир само додирнути, већ се има скинути у низини до рамена. II. Ред у дворишту. На одмор се излази у 9, 10, 11 часова пре подне и 3 часа после подне. Сваки одмор траје 10 минута. Један одмор пре подне и једап после подне од 15 или 20, 25 минута не би требао да се дозволи. У дворишту није слободно викати, цикати, свађати се и тући се. Излажење на улицу нека се забрани. Учитељ одређује игре за играње, но могу и ученици бирати игре. Неморалне

и по здравл>е дечје шкодљиве игре треба строго забранити. При дечјем игрању нека је присутан чешће и учитељ и нека се и сам игра са њима. У Немачкој је уобичајена шетња у место пгре. Овај је начин одмора бол.п од играња, јер су после тога деца много свежија прибранија и за наставу одморнија. За време одмора свршавају ученици нужду. И у нужницпма мора да влада ред и чистота, Ради тога постави учитељ једног ученика да пазн на ред и чистоту, овај пушта унутра двоје по двоје. Сваки неред, парочито којекакво шкрабање, строго треба забранити. Ако су деца сполно измегаана, треба пазити да су нужници удаљени једно од друго и да се не дешавају саблажњиве сцене. (Наставиће се.)

Удо, порови и прве истине. Од ГИБР. К0Ш1ЕШ. Превео ВАСП СТВЈИЋ. Други прннципи. — Списку који смо саставнли могли би се додати и други принципи: на пример, принцип финалнпх узрока, који тврди: Што год се дешава има неку сврху, нли још: Нигиша не бива без сврхе. Али ова.ј принцпп није нп универзалан ни нуждан. У великом броју случајева, ми не верујемо да стварн имају пеку сврху. Случајпости у разређености неке планине без сумње имају свој ефицијентап узрок*; али имају ли сврхе, финалан узрок. Још више, принцип финалних узрока је везан за извесно претходно веровање, за веровање у Бога, за пдеју о намерама промисла, у пнтелпгенцији која је свет створила. Он дакле није прва истина, он је само изведена истина. За ум се могу везати и појмови о простору и времепу: Свако тело је у простору; — сваки догађај се дешава у времену. БвСКројНО. — Најзад, ум нема само ту улогу да управља сваким актом моралнога живота н да среди искуства научног истраживања. Он је у исти мах извор појмова који сачињавају метафизпку и чији нам скуп омогућава да схватимо егзистенцију и природу Бога. Он хоће да има право на друго нешто, сем да управља интелигенцијом у реалном свету: он нас уводи у идеални свет, и чини да, из-