Школски гласник

Стр. 284.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 16.

122. Ум, у психолошком смислу, јесте скуи појмова и истипа који пе потнчу ни од искуства, ни од комбиновања искуства. 123. Ум, испрва латентан, замршен и увијен код детета, успева тек мало по мало да формулише своје принципе у прецизном и свесном облику. 124. Ум садржи у исги мах и иојмове и исШине, то јест и идеје и судове. 125. Њих зову прве штине, истине а рпоп, јер су они темељни принципи интелигенције. 126. Прве истине су универзалне и нужне: универзалне, јер егзистирају у свим духовима и примењују се на све предмете; нужне, јер је противно од онога што опе тврде песхватљиво и немогуће. 127. Оне су још евиденШне саме по себи, очевидне: свако доказпвање потиче од њих, али оне саме не подносе доказпвање. 128. Ирве истине или управљају моралним владањем п постављају апсолутну разлику између добра и зла: оне тада сачињавају пракШичан ум; или су пак принципи који управљају научним истраживањем: тада сачпњавају чисШи ум. 129. Чисти ум садржп: 1° логичке прин1{ипе, без којнх се мисао не би сама собом споразумевала: прпнципи идептитета, контрадикције; 2° објективни принципи, без којих би наука била немогућа: каузалитет, супстанција, норедак; 3° појам бескрајнога. 130. Порекло идеја ума је било различито објашњавано од филозофа сензуалиста и идеалиста: први мисле да га могу свестн на искуство; други признају, у разним облицима, урођеност ума, 131. Истине ума су урођене у том смислу, што не постоје нре искуства као једнак број природних диспозпцнја; али је искуство потребно да нх развије п одреди.

Народна просвета. Културне прилике Ердељских Саса. Исте вечери када је у Слободној Школи у Будимпешти држао Васа Јакшић своје разборито предавање 0 кулШурном стању и тежњама Срба у земљама круне св. Стевана приказао је своје Сасе и њнхове идеале пред угледном мађарском публиком Емил Најгеборен, посланик на угарском сабору. Српско предавање је тако концизно и његови изводи тако важнп, да сваки од нас мора студију ваљано проучити н повући из ње потребне конзеквенције за свој рад у народу и за народ, а из немачког исписаћемо овде само главна места и оста-

вити нашим родољубивим читаоцима да сами повуку паралелу између нас и Саса, те искрено желимо да уверења до којих после тога дођу не остану само пуста магла, него да се претворе у смишљен и устрајаи рад на запуштеној њиви наше народне просвете. Најгеборена је већ поодавна позвао један бечки редактор, да му напише чланак о својим Сасима и разјаснп свету, шта би у њима изгубио, кад би их нагло нестало? Он је дуго оклевао, јер се није уздао дати подесан одговор на незгодно питање, него је тек сад, кад је питање друкчије схватио, одговорио на њега споменутим предавањем које је изашло у листу 081сггасћ18сће КшкЈзсћаи XXXII (1.): Лге КиИиг (1ег ВгекепЂИгдег 8асћзеп. Ово није нека научна расправа, него информативан чланак, али најбоље врсте, јер га је написао човек солидна знања и ироницава погледа. Фразерско пнтање није га завело да напише бомбастичан и смушен чланак нз кога се ништа не би могло научити, него је он схватио задатак врло трезвено, као прави савестан ђак, п одговорио као да је запитан: Какав су културни материјал Ердељски Саси и да ли су згодни да подигну културнн нпво земљи у којој живе? Није се хтео дакле разметати с именима угледних Саса, које мало света зна, нн давати суму врхунаца саске културе, него је предузео да прикаже саску народну културу и разјасни постанак и развитак њихове друштвености, демокрације н необично чврсте народие дисцпилпне. Да то постигне прелетио је прво у малом прегледу повесницу Саса, који су се још од XII. в. насељавали у Ердељу п сада их живи тамо расуто међу Румунима око 215.000 У дугој борби што су је водили за сталешке и народне привилегије постали су они потпуно солидарни, иако не живе у компактној маси него раштрканп као и ми Срби у Угарској и Хрватској. Борба их није дакле начинила као нас малодушним п меким, него потпуно сложним и необично дисциплинованим. Тако у том ни нема слпчности између нас и њих, али иначе је има. II они су као и ми доживели јак литераран покрет тек у доба терезијанских и јозефинских реформи, и они су били у тесним везама с Немцима у Аустрији и важили су као њихова иационална и политичка екснозитура на далеком ердељском истоку. Али последпце тога нису код нас и код њих исте!