Школски гласник

Бр. 17.

Стр. 303.

мнемотехнике, * и, заправо, ова му корист потиче од претходннх. У истипу, баш зато он олакшава анализу мисли, а и зато што фиксира идеје отеловљавајући их у речнма, језик помаже памћењу. Немогућеје замислити шта бн памћење било без помоћп језика: нека врста замршена хаоса у коме би смо ми-пнпали око себе као у мраку. Помоћу речи, напротив, ми се лако служимо својим сећањем, иарочито кад се то сећање примењује па опће идеје. „Једна јс реч довољна па да себи представимо резултат до кога су нае довеле дуге и мучне радње. То је цедина коју нам је дао заморан низ де-шмичних додавањаОдузмите себи ту реч, то јест тзј збир: ви тиме осуђујете себе да поново пређете тај пут, да поново отпочнете иети посао... Језик, удружујући идеје с речима, Фикеира их и усгал>ује; његовом помоћу апстракција, генерализација, чисти појмови, добивају тело, ностају супстанције, и живе тако самосталним шивотом који, ма колико да подлежи случајностима, ипак нама догушта да оне иојмове држимо у резерви и да их поново нађемо, кад нам затребају". (1) Звзик, оруђе скраћнвањо. — Најзад, језик је користан и потребан још и зато што упрошћава, што скраћује посао мишљења. Идеје, кад се јаве духу, увек су више или мање праћене сликама. Миелимо ли на долину: ма колпко летимична да нам је мисао, наша машта одмах себи преставља ливаде, шуме, околне плапине. Мислимо ли на човечанство: чак и та апстрактна слика повлачи за собом читаву иоворку слика, представу о томе и том човеку, те и те расе. Али, посредовањем речи, тај посао маштиног представљања је духу уштеђен. Реч делимично" замени слику: она извеџбаном духу постаје еквиваленат идеје; тако да ми мислимо у речима, а не у идејама. Кад чптамо, кад држимо говор, ми никако немамо .времена да иза сваке речи схватимо све што та реч значи. Исто као што алгебарски* знаци помажу математичару у његову рачунању, јер реалне и одређене бројеве замењују апстрактнијим знацима, споразумним символима; тако и речи постају заменицп мисли, па нам уштеде непотребне труде. Истина, овде се корист од језика додирује с његовим незгодама и опасностима. Ми лако можемо да одвнше заборавимо саме ствари, идеје, да се ослонимо на речи; и пошто не мислимо на односе који постоје међу знацима и означеним стварима, наша мисао постаје понекад чисто вербална. И за језик је истпнита опасност од „остварених апстракција". Сад то како било, језик чинп, на пеки начин, део који допуњава мнсао: створен њоме, он је од своје стране развија, помаже јој, одређује ју; он олакшава, најзад, бреме интелигенције. РЕЗИМЕ. 132. Језик помоћу речи није само потре(1) АЊег1 1етоте, ор. сИ.

бно оруј/в за састављање мисли: он је испомагач унутрашњег развића индивидуалног мишљења. 133. Језик је скуи знакова помоћу којих изван нас изражавамо наша стања свести. 134. Знаци су увек материјалне чињенице. 135. Разликују се две категорије знакова: природни знаци који су ушшерзални и непосредно разумљиви; вештачки знаци који изражавају само односе према споразуму, и које према томе треба научити. 136. Језик, природан по свом почетку, постао је вештачки у свом развијању и у преображајима својим. 137. Дете научи да говори највише имитацијом; оно међутим показује истинску спонтаност у стицању језика. 138. Језик је, у почетку, иозајмио прве своје гласне елементе било од усклика, било од животских крикова, од шумова природе. 139. Тврдило се, погрешпо, да језик претходи мишљењу. Мисао на сваки начии претходи језику, али не може битн без њега. 140. Језнк, одиста, чини велике услуге мишљењу. Он је оруђе анализе, пошто нам помаже да мисао растварамо на разне јој елементе везујући ове за различите речи. 141. Он је оруђе прецизности, јер даје нашим појмовима коначан облик. 142. Он је оруђе мнемотехнике; јер фикснра, устаљује, тако да рекнемо, резултате стечене нашом интелектуалном радњом. 143. Најзад, он је оруђе скраћивања: јер он упрошћава посао мишљења; он духу чнни услуге сличне услугама што нх алгебра чини рачуници. Практичне обраде. ОГЛЕД ИЗ КАТИХЕЗА ЗА IV. РАЗРЕД 0СН0ВНИХ ШНОЛА. ©_ КАТИХЕЗА. 0 нади. 0 гресима против наде. (Наставак). Припрема. — Седам браће макавејске бплн су побожни Јудеји, али нису сви Израиљци били такви као онп. Често се дешавало да су они грешили. Тако су онп грешили, када су пролазили кроз пустпњу. Ја сам вам већ причао о томе, да је Бог помоћу Мојсија извео Израиљце из Египта, јер им је тамо јако рђаво било. Они су ишли кроз пустињу, да би дошли у обећану земљу. Ова се земља назвала Ханаан. Мало после тога, када су кренули на пут, добили су они од Бога десет заповестн, које сте ви научили. Истина је они су се