Школски гласник

Бр. 17.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 297.

су опет увијек били примљени да се баве проблемима осјета, емоције (осјећаја, чуства) и волиције (воље), да би иавели закључке у погледу на тјелесне појаве. Ја сам споменуо више таких имена, од којих је најзнаменитији Е. X. Вебер. Он бјеше чувен физиолог и физичар и, као што је напоменуто, издао је полупсихолошку расправу о „осјетима такнућа и унутрашњим осјетима", рад, који не само даје навео касније физиологе да наставе рад већ је дао и директиог потицаја Фехнеру. Тај утјецај може се назвати физиолошкпм; његова главна услуга у психологији састоји се у томе

Сл. 2. Густав Теодор Фехнер.

квантитативну психологију. Погледајте лик тог немачког психолошког великана. Фехнер (1801.—1887. г.) бјеше оснивач експерименталне психологије. Као професор физике у лајпцишком универзитету он је пронашао и обрадио методе које се употребљавају при налажењут. зв.грана осјета. Његова највећа дјела јесу: „Е1ететЦе с1ег Раусћорћу§1к" и ,,Ееу181оп с1ег НаирђшпкЂе с!ег Р«усћорћуаЈк". Главне заслуге Фехнерове ио психологију јесу ове: 1.) Он је изумио нове методе у мјерењу интензитета осјета. 2.) Он је нове методе рачунавању тата.

завео У изрезул- Сл. 3. Херман фон Хелмхолц. Сл. 4. Вилхелм Вунт. што су тиме осјети обрађени на квали- 3.) Он је развио законе о односу интативан начин — Фехнер се може узети тензитета осјета. као оснивалац психологије, представља- 4.) Он је оснивалац експерименталнојући коначни пролаз из квалитативне у психолошке естетике.