Школски гласник

Вр. 18.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 323.

мудри државници посвршавају своје послове и границе буду означене и утврђене, заночећемо ми, иросветни радницн, своју акцију од првенственог значаја. Разуме се, детаљан ирограм просветне полнтике нисмо израдили, али ћемо ускоро приступити делу по иницпјативи и под водством мог уваженог министра г. Љубе Јовановића. Но толико већ сада могу рећи, да ћемо највећу бригу обратити народној „пучкој" школп, које ћемо дизатп свим средствпма и у што већем броју. Наравно, наставни .језик може бити само српски, јер њиме, било у ком дијалекту, владају сви наши нови суграђани, чак и Арнаутп. Но као цивилизована држава, ми ћемо имати обзира према појединпм конфесијама н према извесним покрајинским и етнографским особинама, Пошто је онај вреднп народ жедан просвете, и пошто га треба убрзаним н интензивним радом што нре изједначити са народом у Србнји, и духовно га ослободити, ми ћемо чинити велике жртве, не само у новцу, већ и у људском материјалу, ангажујући своје најврсније наставничке снаге у оним крајевима. Наш чиновиички пензиони фонд особпто добро стоји, те с тога имамо много, још потпуно употребљивих наставника у пензпји. Ове ћемо у случају потребе у прво време реактивисати код куће, само да што више и што млађе људе наместимо тамо. Што се тиче вишпх школа у Старој Србији, ни ту још није донесена одлука. Али сам уверен, да ће српска влада због велике потребе чпновнпка што пре основати можда и макар само један факултет пли правну академију у Скопљу, а можда истовремено и политехнику или какав другн трговачки и економски инстптут, тим пре, што је онамошњи народ нарочито склон практичним струкама. За тај смер ће и српска држава чннити жртве, јер ми већ за тај циљ раснолажемо Коларчевим фондом од три милијона". Практичне обраде. ОГЛЕД ИЗ КАТИХЕЗА ЗА IV. РАЗРЕД ОСНОВНИХ ШКОЛА. ©. ЕАТИХЕЗ А. 0 нади. 0 гресима против наде. (Наставак). 3. (3 ашто с е мор амо над атн у Бога?) — Ропство Израиљаца било је веома

тешко. А када вам кажем, да су на њпх пазили чувари и војннци да не би побегли, онда можете мислити, да је одиста тешко било извести их из ропства египатскога. Човек без Божје помоћи не би то ии могао учинити. Узмимо други пример. Отац једнога детета лежи тешко болестан. Све је већ учињено, да му се здравље поврати, али помоћи му више ни један лекар овога света не може. Сви су они рекли да отац мора умретп. Али његово дете зна, да је Бог обећао, да ће нам дати оно, што од њега' молимо и овако се моли Богу: „Боже мој, дај да мој отац оздрави и да му се врати снага, да бп мене нејакога одхранпти могао !" И гле, оно, што нису могли лекари, то је учинпла молитва — јер отац је оздравио. Оно, што није нико могао, то је учинио Бог. А зашто је он то могао?... (3 а ш т о к а ж е м о д а ј е Б о г с в е м о г у ћ?) Но да ли Бог помаже свима људма?... (3 ашто кажемо: Б ог ј е д о б ар?) Да ли ће драги Бог одиста и испунити оно, што је обећао да ће нам датп?... (Зашто кажемо: Бог је истинит?) Ако пак ми никада не заборавимо па све оно, онда би одиста највећи грех био, да се у Бога не надамо. У Бога се зато морамо надати, јер је Вог евемогућ, добар и истипит. (П. 190.) 4. (Ко греши против наде?) а) и б) (Колебљива нада п очајање.) — Разуме се, да су Израиљци јако желели да добију ону лепу земљу. Али када су чули причу о џиновима, који станују у тој земљи, тада су брзо нзгубилн своју наду, да ће је добити. Они су били исто онаке кукавице, као и оних десет људи, који су им онако крупно слагали. Али та њихова страшљивост тим је више за осуду, што им је сам Бог ту земљу обећао. Када је Мојсије извео Израиљце из Бгипта, више пута им је на чудноват начин помагао само да би их до обећане земље довео. Једанпут им је дао хлеба, да не би од глади умрли. Други пут нису пмали воде и претила им је опасност да од жеђи умру. Тада им је Бог на чудноват начин послао воде. Поред свега тога Израиљци су изгубили наду, да ће освојити Ханаан. Једни су мислили: „Може бити да ће нам Бог и помоћи!" — али у то се они нису чврсто надали. Други се пак нису ни мало надали, да ће моћи ући у земљу обећања. Како су они говорили?... „Боље да смо умрли у Египту или да смо