Школски гласник

Стр. 324.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Вр. 18.

пропали у пустпњи! Наша ће деца постати пленом иепријатељским!" Овако говори онај човек, који се у Бога ни мало више не нада, или којп очајава. Против наде греши онај: 1., који се не нада тврдо, 2., који очајава и не нада се ни мало. Понашање Израиљаца према Богу беше тежак грех против Бога, који је према њима тако добар бно. Седам браће макавејске беху сасвим друкчији. Може бити да су се они и уилашили од страшнога мучења, али зато нису изгубили своју наду. И Израиљци су требали исто тако да чине. Они су требали да рекну: „Истинаје у земљи нма силних н јаких људи, али ми их се не плашнмо. Да смо ми сами, ти би нас џннови могли савладати. Алп мн нисмо сами, Бог је с нама, он нам помаже и зато уђимо слободно у ову земљу и немојмо се плашити! Бог ће нам дати победу и земљаћенаша бити". Али место тога ударпше они у кукање: „Боље да смо пропали у пустињи!" Они су пали у очајање. в) (Сувишна нада и сујеверна нада.) — Израиљци су зато. згрешили против Бога, што су се мало надалп. Имаде још два греха против наде у Бога. Један је баш противан оним првим двома, наиме сувише се надати. Да би смо се могли спасти, ми се морамо владати по Божјим заповестима или ако смо згрешили да се искрено покајемо. Али код много људи с кајањем иде ствар веома тешко. Савест опомиње човека: „Покај се грешниче, док није касно! Гнев Божји ће те сустигнути ако се покајеш". Али грешни човек често мисли овако: „Имам још доста времена да се покајем, када ми дође самртни час. Ако има Бога, он је милостив, он неће да ме баци у пакао". Као што видите, децо, такви се људи сувише много надају и тиме греше. Али зар није Бог милостив?... Бог је бескрајно милостив. Он радо прашта свакоме грешнику, али само онда, ако се искрено покаје. Да ли је Бог милостив и према грешнику, који неће да се покаје?... Није, него му прети вечитом пропашћу. — Док се на тај начин неки људи и сувише надају, па тако греше, дотле се други чудновато, управо глупаво надају. Дете је назебло и разболело се. Место да се зове лекар, неке матере мисле, да је „нагазило" и траже у врачаре помоћи. Врачаре су лажаре, које свет варају, а ко се иада да ће му опе иомоћи, тај грешп против наде у Бога. Другн

опет кушају да из сана протумаче нешто, што ће се тек догодити. А заборављају да"је сан дажа, а Бог је истина. Трећи опет размећу карте, да из њих ишчитају, шта ће се догодити. Све су то греси против наде у Бога, јер је то сујеверје. А Бог вели: „Ко се обрати к врачарима и гатарима, истребићу га из народа мога". (III. Мојс. 26. 6.) Против наде грегии онај, 3., који се сувише нада, па због тога греши, и 4., који се нада празноверно. Колико је лепа врлина нада у Бога, исто су тако велики греси против наде, јер они доводе човека до сигурне пропасти. Ваља их добро упамтити и. још боље нх се чувати. Против наде греши онај, 1., који се не нада тврдо, 2., који очајава и не нада се ни мало, 3., који се сувише нада, па због тога греши, 4., који се надп празноверно. (П. 191.) Скупљање. — Хришћанска је нада дар Божји, драгоцени поклон неба. — Шта значи надати се у Бога?... Шта нам је обећао Бог?... Зашто се морамо надати у Бога?... Како прети Бог онима, који се сујеверно надају?... Ко греши против наде?... III. Примена Нада свакога хришћанина одржава. Без наде у други живот, био би нам живот без праве радости. Али се против наде много греши. Неки се сувише много надају, неки пак мало, трећи опет падају у очајање. 1. Ео се не нада Шврдо греши тиме, што је неповерљив. Многи греше тиме, што се не надају тврдо. II сам је Мојсије згрешио због тога. Бог мује рекао: „Удари штапом својим по оној стени, па ће иотећи вода из ње". Мојсије се није надао, да ће Бог одиста то учинити ради онога невернога јеврејскога народа. — Израиљци су се у пустпњи често бунили протнв Бога, то беше грешна неповерљивост. — Често се чује, како се људи јадају: „Бог је мене сасвим заборавио!" То су грешне речи, јер Бог увек мисли на нас. Бог нас никада не оставља, ако мн први њега не оставимо. Уздај се зато у Бога, п допусти, да он управља целим твојим животом! — Други опет овако уздишу: „Зашто не умрем једаред? Мени је цео свет досадан!" Да ли се смемо молити да умремо? Апостол Павао овако се молио Богу: „Ја желим да умрем и да будем с Христом!" (Филип. 1. 2 з.) То је хришћански. Али желети смрт зато, што нам је све постало досадно, то је незна-