Школски гласник

Стр. 314. ШКОЛСКИ ГЛА СНИК Бр. 18.

савесно дужности учитеља, јер модерна школа од њега многб тражи. Модерни учитељ треба да је уметник у своме раду, а такав може бити само онај, који се ваљано спрема, даље самообразује. Модерна школа тражи добар школски врт за практичне демонстрације, па и пчелара и бубара т. ј. да предњачи народу, па јавна предавања, а где су још и остале жеље народа. Зато се мора учитељу скинути појачка дужност. Нека се установи нови појачки сталеж, чи.ји би чланови на зато приређеним курзовима учили појање п били појци, или, ако се то не би могло, нека их свештеници уче, јер имају више времена. Ти би онда учили и школску децу, а аКо не би могли, онда би и ту дужност ва.љало да преузму евештеници, а учитељи би их потпомагали, када би били спречени. Наравно, да би их за ту дужност морали засебно наградити. Модерни је учитељ увидео, да као појац не може имати ни потребног угледа, нити вршити успешно своје васпитачке дужности, јер се толико умори, да му но два-три и више дана после великих светаца фали енергије, снаге за рад у школи. Верујте сви, да то није каприц од стране учитељсШва, него једна прека потреба. Појачка дужност довађа учнтеља у потчињен положај према члановима живе цркве и свештенику, а отуда се изродила многа зла на штету народне просвете, те ако хоће свештеник што добро да уради, смета му учитељ и омаловажава га, а ако учитељ, исто чини свештеник — а народ пати. Модедеран учитељ, као и сваки други сталеж тражи, да се ослободи свију утицаја, који га спутавају у његовом просветном раду, те жели само стручан надзор, и ништа више. Тражити дакле слободу и од стране цркве у свом раду, која жели и настоји, да учитељ две трећине посла при црквеним обредима врши и да научи децу црквеном појању бесплатно, или за худу награду од десет К месечно. И свештенство се — што је сасвим разузумљиво — у великом броју, заједно са већином чланова живе цркве бори за одржање овога стања. Први, да не би

дужност учења деце у појању на њи прешло а ови други, да не би морали плаћати више другога појца, јер сами ратари говоре, да они не би тај посао вршили ни за 800 К, јер — веле — шта само обвеза стаје, т. ј. мораш ићи на вечерњу, јутрењу, па макар „ванцаге" падале. Све разумемо и не замерамо. Меродавни ће решити ово питање не у корист учитеља, свештеника или одрасле живе цркве, него у корист народне просвете и васпитања дсце, јер држави не може бити свеједио, какве ће јој грађане васпитавати школа, и да се њен рад кочи у напредном правцу ради ципилука живе цркве, да не плаћа себи појце из других сталежа, или оних, који би ради да имаду неког уплиса бар на учитеља и школу, када су им врата од других сталежа — затворена. Учитељство ће бити ослобођено ове дужности, или ће их бити све мање и мање, те ће нестати и учитеља и појца... Јесте, учитељево је место у школи, свештениково у цркви, бележниково у општини, судчево у судници и т. д. Хоће ли који сталеж да другоме помогне, може то бити само добре воље, а никако заповедајући под знаком потчињености. Шта се у овоме случају догађа између учитеља и свештеника и чланова живе цркве нећу да навађам, нити да дирам у осетљивост и једних и других, само ћу напоменути, исто оно, што између мужа и жене, који се већ одавна не трпе, али развод брака не траже само ради деце, јер ко ће њнх хранити и неговати? А једна половина и више испремештаних учитеља испремештано је из узрока, који су произашли из овога одношаја, Казао сам тамо: додре воље. Ја знам, да има много учитеља, који ће за пристојну награду вршити дужност црквеног појца, јер им се у томе једином случају пружа прилика, да поред своје худе плате нешто још зараде, да могу своју децу извести на пут и да на данашњој скупоћи не — гладују. Али ће се примити ипак само под условом, да му у певници нико не заповеда, а школску децу да научи оно, што је најнужније, Један мој добар пријатељ — свештеник рече ми,