Школски гласник

Бр. 18.

ШКОЛСКИ ГЛАСБИК

Стр. 315.

када омо расправљали ово питање: „Еада сгу учитељи из принципа против обављања дужности црквеног појца, дозвољавам чак и из разлога опШерећеносШи, Ше поШчињеносШ и, онда се не би смели исте примиШи ни гуз 2000 Е награде!" „Немаш право — рекох. — Ради се о мораШи и не мораШи. Друкчији су чланови народа па и свештеници према онима учитељима или појцима из других сталежа, који не морају певати. Из бојазни, да не напусти појање, па да не пређе на другог, скупљег, не заповеда ти нико ништа, него певаш по евојој слободној вољици, на „две и славу" и т. д. Научиш децу најнужније. Осим тога, познато је и теби, да добра храна надокнађује снагу истрошену у раду, па добра храна, када се омогући п учитељу, надокнади и његову утрошену снагу, а може о феријама да посети и какво јефтино купатило, да мало пропутује, види, да пабави себи коју књигу. Дакле видиш, околносШи стварају принципе. Даље, иећу да ти навађам, како пролазе учитељи, који немају гласа. Узме их село иа миндрос, те му трпи углед — а по томе п народна просвета. Многп је болешљнв, те не може обављати дужности појца, а по данашњем адету мора. Дакле: опрости се морања н погЂчињеног положаја. А свакн ће од иас иомагати и даље п цркву н свештенство по својој вољи, јер смо ми као учитељи првп и синови православља и српске цркве. Нека свештенство остави учитеља на миру у певници, акојепојац, и у школи, те као што се ми не мешамо у ваше послове, не мешајте се ви у наше, па смо одма пријатељи и као такви, потпомагаћемо се од срца, јер ће ићи у корпст народа и његове — просвете". Ириг. Стеван Радић.

ПРОШЛОСТ и слдпшњост ЕКСПЕРИМЕНТНЛНЕ ПСИХ0Л0ГИЈЕ. Бг. рТзИ. & раес!. ПајП Р, РОДОСОВЉбВНћ —■ Њујорн. — Посвећујем брат ^Крвату: Жиги Чајковцу ; проф. у Загребу. (Наставак). V. Дошав до данашње доба, ми се посве природно питамо: Како сада иде радња

у психологији? Бкспериментална психологија данас је припозната као члан фамилије наука; додуше њезино стање и карактер њезиног прогреса је различит у различитим земљама. Све до јако експериментална психологија бјеше искључнво њемачка наука. У прошлом одјељку ја сам се осврнуо на то. Па ни данас у Њемачкој број психолошких лабораторија није богзна како велик и количина капитала што је уложена врло је незнатна кад се сравни са издацима многобројних американских психолошких инштитута. Но, ипак се мора признати да најбољи рад у психолпгпји потиче из њемачких психолошких физиолошких лабораторијума. Узроци тог резултата многи су; главни је тешки, часни и тачни рад. (0 њемачкој психологији до 1885. год. сравни Рибовљево дјело: Ба р8усћо1о§те аПеташЈе соп(;етротате, Рапз, 1885 ). Данас постоје лабораторији у вези са професуром филозофије и психијатрије у неколико већих њемачких универзитета, н. пр. у Берлииу (директор Шшумпф са Литманом)\ Лајпцигу (Вунт са Виртом), Вирц•бургу (Еилпе), МинсШеру (Мојман), Минхену (Ерепелин), Гетингену (Г. Е. Милер), Хали ( Ебингхаус, недавно покојни), Бреслави (Штерн), Бону и још у некојим мјестима. Недавно је основано друштво за психолошко истраживање, са сједиштем у Берлину, а Њемачко учитељско удружење већ од неколико година има свој сопствени психолошкп лабораторијум у Лајпцигу, чији је предсједник унив. доценат Др. Макс Еран. У савезу с овим лабораторијем, који се у првом реду држи нспитнвања . психолошко-педагошких проблема (као и Мојманов чувени „ Часопис за експерижнталну педагогију)" држе се курзеви за наставнике евију школа, организација, којаје одавна спроведена у Савезним државама америчким. Год. 1890. основан је нарочити часопис за психологију: п 2еШ<1тЈ1' јш Рзус1г')1одге н»с1 Рћуто1одГе фг 8Г)те.чогдане и . Покренуо га је Ебингхаус и Еениг у кооперацији Ауберта, Екснера, Хелмхолца, Херпнга, Крпса, Липса, Г. Е. Милера, Прајера, Штумпфа, Пелмана, Цијена и др.