Школски гласник

Вр. 18. 'Због тога га Французи (н пр. Вине) и сматрају својим вођем и мислим, да ћу погодити жељу читаоца ако и његову слику овдје изнесем. Год. 1878. професор 6 ЈтгШ, славни љекар у 8и1ре1гГеге почео је да публикује своја испитпвања о хипнотпзму, нервно стање које је и данас слабо дефинисано, и ког су француски психолози проучавали са предплекцијом. Мало касније проф. Чарко — приликом клиничког предавања о афазији — изнио је ингениозну теорију о језику и мишљењу (теорија о визујелним, акустичким и моторичким духовним сликама или представама), теорија, којаје постала класнчка и ако је по свој прилици нетачна у многим фундаменталним тачкама. То исто вриједи и за његове теорије о хипнотизму, од којих су неке посве уништене — факат, који нимало није бунио његова даља истраживања, која толико послужише науци. (Наставиће се.)

Школски ред, школска ^игијена и важније напомене. Праитично упуство за пшђе учнтш. Пише: 1ипз ЈОВ. ИСКРУЉЕВ, учит. вежбаонице учит. школе у Оомбору. (Свршетак.) В) ВАЖНИЈЕ НАПОМЕНЕ. а) Помоћници, редари. Да би учитељ олакшао себи рад у школи, треба да има помоћнике. За помоћнике узимају се старији и бољи ученици. Два ученика одреди учитељ да пазе на чистоћу и ред у школи. Они отварају и затварају прозоре, бришу таблу, спремају воду за прање руку, бришу сто, скамије, пазе на пећ да се не угаси, остављају школски намештај и учила на своје место. Јсдан ученик увађа и извађа ученике. Оп пази на ред и чистоћу ученика. Гледа да ли је сваки донео школскн прибор, да ли је оловка зарезапа, да ли су све књиге донесене, да ли му је цело одело, да ли

Стр. 317.

му је тело чисто. 0 свему овоме реферише своме учитељу. Један ученик увеџбава градиво са I., други са II., III., IV., V., У1-им разредом. Осим тога они испитују задану лакшу лекцију, прегледају домаће задаће. У више разредној школи, уместо тихог вежбања, ако је лепо време, нека пду ученици са књигама у двориште или ходник и нека уче своју лекцију. б) 0 ученицима. Књиге и прописеви нека су завијени. Прописеви нека се држе у тврдим корицама. Дртанке своје нека се не носе кући. Сваки ученик нека има показивач од дрвета за показивање при читању. Показивачем нека се и на мапи показује. Он нека је на једној страни увијен платном, да не би дерао мапу. Књиге ваде деца по команди. На један, ухвате за књигу, два метну књигу на скамију, Шри мећу руке натраг и чекају заповест. При читању I. и II. разред седи. Остали разреди стојећки читају. Прописе и цртанке купи само један ученик и то овако: Сваки ученик преда свој пропис, цртанку своме другу, који их метне на свој пропио, цртанку, ученик долази и метне пропис на пропис а сортира их по разредима. Свака скамија нека име две мастионице. Најстрожије треба забранити, да деца доносе у школу мастило. Мастионице нека су само до половине пуне. Забранити треба тресење пера на под, в) 0 учитељу. За успешно вођење школске наставе захтева се од учитеља, да се пре почетка школске године добро спреми. Због тога треба добро да проучи наставну основу. Треба да је начисто са свима оним методама, којима жели да постигне успех у појединим предметима. Треба да је спремио све спомоћне књиге и начинио попис потребних уџбеника и осталих прибора. До првога сентембра треба да је спремио: специјални распоред часова, седмични распоред часова и све записнике (уписни, о изостајању, о свршеном раду, пччетппцЛ — 1. септембра (по нов. кал.) почиње школска година. Уписивање на селу нека траје

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК