Школски гласник

Стр. 349.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 19.

њега молимо?... Где се можемо молити?... Када се треба молити?... III. Примева. 1. Често се пута ко од иаших милих н драгих разболи." Да ли сте се тада, децо, обратили Богу у молитви?... Да ли сте се молили Богу да поврати здравље вашем оцу, матери, брату и сестрици, ако су болесни били?... Па ако је милостиви Бог саслушао вашу молитву, да ли сте га славили и захвалили на његовој доброти?... Често пута лекари губе сваку наду да ће болесник оздравити, али се тада не сме заборавити највећп лекар, који увек може помоћп, а то је драги Бог. 2. Има деце, која за време молнтве гледају кроз прозор. У цркви, где стоје пред самим Богом, непристојно се понашају, гуркају се и смеју. Али таква деца својим понашањем у цркви товаре себи још више греха за врат. Друга се деца расрде, кад нм Бог одма не испуни молитву. Дете је болесно п оно се молп Богу да му вратп здравље. Алн болест дуго траје. Тада не треба ни пошто очајавати, него н даље се Богу молити и оставнти му, да он реши нашу судбнну. 3. Наши стари нису започнњалп никакав важнији посао, а да се пре тога не помоле Богу или да се бар не прекрсте. На жалост данас се на то слабо пазн. Али често говоримо: „Ово или оно ћу сутра урадитп", а заборавимо да додамо: „ако Бог да". Слушајте, шта нам о томе св. ап. -Јаков говори: „Слушајте ви, који говорите, данас или сутра поћи ћемо у овај или онај град и седећемо онде једну годппу и трговаћемо и добиваћемо. Ви, који не знате, шта ће бити сутра. Јер шта је ваш живот? Оп.је пара, који за мало траје и по том нестаје. Место да говорите: „Ако Господ хтедбуде и живп будемо, учини ћемо ово или оно." (Јак. 4. и-ц.) 0 поштовању светих. Припрема. — Прва заповест Божја вели: Ја сам Господ Бог твој,.. немој имати другпх богова осим мене! Бог нам овим речима заповеда, да само у Њега верујемо, од Њега се надамо, Њега љубнмо и Њега поштујемо. Али ви зпате да мн поштујемо и светитеље, као Св. Саву, Св. Николу, Св. Ђурђа и др. Но да се поштовање светнх не протнви првој заповести Божјој?...

Сврха. — Данас ћу да вам говорим о погаШовању светих. Ми Срби поштујемо св. Саву, али зашто? I. Излагање. Св. Сава је најмлађи син српскога велпкога жупана Стефана Немање. Крштено му име беше Растко. Родио се 1175. г. Растко је још као мало дете заволео светн живот и док су његова браћа Вукан и Стефан мислилп о лову и јуначким играма, дотле је Растко мислио о књизи п снивао о светоме манастнрскоме животу. Био јерођен за земаљску круну, али је он жудио да задобије небесну круну. Било му је тек седамнаест година; када су некн калуђери из св. горе Атонске дошли на двор Стефана Немање, да купе милостињу за свој манастир. Растко је с великом насладом саслушао њихово причање о манастирскоме животу, па се тајно договори с калуђерпма да одбегне с њпма у св. Гору. Срећно им пође то за руком и када су очеви во.јници дошлп у св. Гору да врате Растка кућп, Растка впше не беше, јер је пострпжеи за монаха н доби име Сава. Сава је жпвео у једноме рускоме манастнру. Он је смислио да у св. Гори иодигне српскп манастир. Писао је оцу, Стефану Немањн, нека преда свој престо сипу Стефану, а сам нека дође да проведе своје старе дане у побожноме жнвоту. Стефан га послуша, примп на себе монашки чин и добије име Симеон. Сава н отац му Симеон саградише дивни српски манастир Хилендар или Вилиндар, као што се у нашим песмама каже, јерјебпо леп као да суга виле саградиле. Сава је довео у Хилендар српске калуђере, којп су написали многе књнге. 1199. умре Снмеон и Сава га сахранн у Хилендару. Док је Сава мирно радио на томе, да што више књига напнше ради поуке српском народу, дотле се браћа му Стефан н Вукан завадише. Вукаи, најстарији брат, није био задовољан, што је Стефан, који је био млађи од њега, добио од оца жупански престо, те се побуни против Стефана и збацп га с ирестола. Сава је увидео, да ће из те свађе два брата највише' користи извући иепријатељи Српскога Народа, те је зато похитао у Србију да измири завађепу браћу. Понео је са собом и тело оца Симеона, које се посветило, јер је мирисало као св. миро. Зато се он и зове св. Симеон Мироточиви.