Школски гласник

Вр. 19.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 350.

Мучанје то био пут за св. Саву, али као што он вели: „Бог ми номоже и пресвета владичица Богородица, те сретно стиже у Србију, где је. измирио завађену браћу. Св. Сава је подпгао силне цркве у српској земљи н доводио је тамо свештенике и калуђере, који су уједно били п учитељи народнп. Под мудрим настојањем св. Саве српска се земља оснажила, што није годило њезиним непријатељнма Бугарима, Мађарима и Латинима, те су се сви против ње сложилн. Из те је опасностп оиет св. Сава спасао српскп народ. Још је једно велико дело учинио св. Сава. Срби тада нису имали својега српскога архиепископа, него су грчке владнке управљале српском црквом. Св. Сава је наговорио цариградскога патријарха, да даде српском народу Србпна архиепископа. Св. Сава је био први српски архиепископ. Он, први српски архиепископ, крунисао је и великога жупана Стефана за првога српскога краља, који се зато прозва Стефан Првовенчани. После толикога благотворнога и светога рада св. Сава је двапут био и у св. земљи. Када се други пут отуда враћао умре на путу у граду Трнову 14. јан. 1236. г. Његово свето тело пренесе снновац му, српски краљ Владислав у манастир Милешево, где је оно цело и неповређено лежало све до 27. апр. 1594. г., када га је Спнан паша па Врачару код Београда спалио. (Свршпће се.)

Из праксе. Говор у спомен краљици Јелисавети (5. (19.) новембра. Драга децо! Пре 14 годпна, кад се вп још нп родили нисте, догодио се један страшан догађај. Наш краљ Његово Величанство Фрања Јоснф I. имао је необично добру жену, краљицу Јелисавету. Ту добру жену и краљицу, убио је ножем један неваљао човек. То се догодило 10. септембра и 1898. год. у пола један сат после подне. Краљица Јелнсавета била је целог свог живота добра срца, добре душе и чинила је добра на све стране где год је стигла. Још као девојчица била је увек веселе нарави, послушна својнм старијима. Иако су

краљевска деца привикнута да се баве највшне по украшеннм, скупоценим собама краљевеких дворова, а и кад излазе у шетњу да се држе другог реда него остала деца, нок. краљица Јелисавета била је весело и жпво дете, па.ју је срце вукло да се поигра на зеленој ливади, да трчи за шареним лептировима, да слуша у густој шумској хладовинп весело тпчије иевање. Таким животом живплаје док ннје дорасла да буде велпка девојка. Већ као одрасла девојчица од 16 година била је необпчно лепа, мила н добра, те кад је била једиом у гостима у Бечу са својом матером и сестром видео ју је тада наш краљ Њ. В. Фрања Јосиф, који је тада био младнћ н тако му се допала, да ју је за кратко време испросио п узео себп за жену и краљицу. Сви народи којп живе у домовинн нашој Угарској и у царевпни Аустрији, јако су се радовали, што су добнли тако мплу, тако лепу и добру краљицу. Но још већма су је заволели кад су упозналп како је добра срца п честите душе. Има небројено много прича о њој како је бнла добра или према деци, нли према неком спромаху, нли болеснику, или рањенику, или и према самим жнвотињама. Јаћу вам испричатп о томе нешто: Једном се возила у лов поред реке Ракоша и опази једну слепу старицу која је пшла према једној провалији. Дете које је воднло старицу задржало се на извору да се напије хладне воде. Кад краљица Јелисавета виде, да ће се старица омаћи у провалију, брже зауставн коње н отрчи до старице, те је скрене на прави пут, сачека дечка и укори га што је тако непажљпв бно те старицу саму оставио. Поклони старпцп неколико дуката и одвезе се даље. Једном се шетала у Енглеској по морској обали и опази велику гомилу света, кад прпђе блнже, дозна да је у мору пострадао неки носач. Кад се распитала за њега дозна, да има жену и ситну децу, који су остали смрћу његовом без хранитеља. Брже оде у стан тога носача и нађе његовужену и децу. Стане пх тешити и обећа им помоћ у невољи, те им сутра пошље по својој дворкињп 8.000 круна. Једном приликом после неког рата, походила је у болници рањенике и опазила једног млађег рањеног војника. Пригпла је к њему и тешпла га је, а кад је сазнала жељу његову,