Школски гласник

Стр. 351. да би хтео да јави својој матери и сестрама где је, иослала је нарочитог гласника ио његову матер и сестре и довела их рањенаку да га обрадује. А кад је оздравио дала му је много поклона. Много је такпх лепих успомена остало о њеним добрим делима. И као што је имала добро срце и честиту душу за странца сиромаха и невољннка, тако је и у својој краљевској породици топлом мајчином љубављу волела своју милу децу и радовала се њпховој срећи II напретку. Имала је две кћерн Гизелу и Валернју и једног сина краљевпћа Рудолфа, Док су деца још мала била краљица је сво време проводпла с њнма. Најмилији су јој данп били кад је са својом децом била у којем дворцу међу бреговима или у шуми на пољском добру. Обично .је била и тада с децом, док су деца учила, а иазпла је јако на то, да деца слушају своје учитеље. Увек је тражила од своје деце, да су одана и захвална учитељима који деци добра чине, упућују их на добро и уче нх свему што је лепо, добро п честито. Но у том сретном животу помутила јој се радост кад јој је умро син краљевић Рудолф. Њен мнли син јединац краљевић Рудолф умро је 18. јануара 1889. год. Од тога доба тешка је жалост притисла њену душу. Превелика туга показала се касније за пуних девет година њена живота. Она је од тада бивала тужна, невесела, клонила се света и тражнла самоћу. У тој великој својој тузи никако се нпје могла утешити, те јој је здравље оронуло и она је морала нћи у крајеве где је поднебље благо и пријатно да оснажп своје здравље. Впше је година тако проводпла у разнпм крајевпма и већ кад се доста оноравила, свп који су познавали добру краљицу, радовали су се да јој се здравље толико оснажило као да је сасвим оздравила. Али једног дана, у време кад се бавила у вароши Женеви, у републици Швајцарској, пзађе по подне око једног сата са једном дворкињом и пође станици паробродској да оде лађом у походе једној својој пријатељпцн. На путу ка паробродској станици сусретне је један неваљао, пуст младпћ родом Италијанац и забоде јој у прса оштро неко оруђе које је од неке турпије начинио. Добра краљпца

Бр. 19. Јелнеавета издахнула је после кратког времена, јер ју је тај злпковац у срце погодио. Кад се рашчуло за њену с.мрт, но свом свету је тај глас сваког сневеселио и ожалостпо, а народи којн жпве у краљевини Угарској жалили су је и данас жале за њом, као за својом добром мајком. Данас се светкује дан св. Јелисавете, а то је н именитн дан, иокојне добре краљице Јелнсавете. Па за сиомен тог тужног догађаја кад је погннула, наша добра краљица, лржн се сваке године помен на тај дан, а по свпма школама говори се п прича децп о том тужном догађају п о добрпм делима покојне добре краљпце Јелпсавете. Свп добрн људи и сва добра деца, сећају се њене честите душе и њених добрих дела, а сећајућп се тога, треба да се угледамо на њу те да и мн будемо добри п честити, п милостпва срца према свакоме као што ,је она била, А сећајући се њеипх добрих дела п њене мучепичке смртп у којој је невпно страдала, рецнмо сви: Некаје покој њеној доброј души! Слава доброј краљици Јелисаветп!

Б е л е ш к е. Деоничари нове емисије учит. д. д. „Наташевић" позивају се да уплате заостале рате за своје деонице. Шеста рата је за старе деоничаре К 3 50 по једној деоници, а за нове К 4 50 по део ници. „Српски учитељски конвикт" у Новом Саду примио је у децембру о. г. од: г. Душана КаШића, равн. учитеља у Нештину 30 К чланарине. — Од г. Спасоја Томића, учитеља у Шнду 10 К чланарпне. — Од г. Станка Борића, учнтеља у Лединци 25 К чланарине. Читуља. У Карловцује преминуо 21. дец. 1912. год. умировљени управитељ учитељске школе Петар Радуловић у 61. години живота. Пок. Радуловић рођен је у Томашевцу. Гимназију је учио у Карловцима и у Пожуну, а свеучилиште у Грацу и Прагу. Год. 1875. нменован је за ирофесора у срп. учит. школи у Карловцу, а ндуће године постао управитељем те школе. Умпровљен је 1902. г. Књижевнп радови су му: Срнска народна осповна школа, Дидактика и Методика, Психологија,

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК