Школски гласник

Вр. 19.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Логика. Осим тога неколико ирииоведака које еу изашле у „Јавору" и „Летопису". Био је члан Хрватског педагошког књижевног збора и члан књижевног одељења Матице Српске. Нека му је лака земља! Ђачки календар. Књижара учит. д. д. „Натошевић" у Нов. Саду, разаслала је бесплатно свима учитељпма џепни календар „Натошевић" п зндни календар, а уз то извес-тан број ђачких календара да се разда добрим ђацима на дар. Молимо браћу учптеље да календаре поделе децп одмах како поштом стигну. Госп. Др. Паја Р. Радосављевић доцент универзитета у Њујорку, бавиће се о идућем школском одмору у Европи, па ће сврнути и наше крајеве. ПРЕТПЛАТНИЦИМА. Уз претпрошли број ..Шк. Гл.' разаслали смо свима дужницима листиће на којима смо означила колико ко дугује. Укупан дуг прелази знатно своту од 1000 К. Но врло их се мало одазвало тој опомени Ми молимо да се бар сада на завршетку године сети сваки своје сталешке дужности и пошље заосталу претплату, те тако олакша положај овом једином листу, који се стара за унапређење наших сталешких интереса. Админ. „ШК. ГЛАСНИКА". Давно било, сад се спомињало. „Српска Школа" донаша ово: „Билојејош 2. јануара 1908., кад је Велики Савјет расписао натјечај за писање српске историје н земљопнса. Према овоме иатјечају требалн су рукописи стићи Вел. Савјету до 15. августа 1908. Колико смо извјештени стигли су неки рукоппси, који су дати на проучавање. То проучавање траје већ четири године, а уџбеника нпкада на свјетло. Знамо поуздано, да је један срп-ски учитељ поднио српску историју, која је прешла сву Босну н Херцеговпну ради нроучавања, али пошто мишљење стручњака у овој земљи није било довољно Вел. Савјету, то је исту историју наводно послао на проучавање и Ст. Станојевићу у Београд. Како онда тако н данас. Историје нема, те нема. Ваљда се још проучава. Бпли знао ко рећи гдје је овај рукоппс? Благо српској школн док се за њу овако брину! Ово спомињемо ради тога, да се не би заборавило. Иста така процедура снашла је и књпгу „Поступак у рачунској настави", од М. Попаре. Књига је та препоручена од више школскпх власти као добар уџбеник, а Великом Са-

вјету послата је на апробацију још пре две године, па никад ништа о њој, и ако је Вел. Савјет десетак разнпх других књига већ за то време апробирао и одобрио." Педагошки музеј царевића Алексија у Кијеву био је свечано отворен 18. новембра о. г. Музеј ће служити члановнма и гостима за даље педагошке студије. У њемује књижница п кабинети у којима осим разних учила има п разнпх збирки које ће се све употребити нрп издожбама. Осим тога има дворницу за 700 слушалаца. Највпше заслуге око оснивања овога музеја има иредседннк кијевског ^Педагошког Удружења" А. Деревицкиј.

Књижевно огласи.

ЗА СИРОЧАД КОСОВСИХ ОСВЕТНИКА. Од Нове Годпне (1913.) изаћи ће из штампе мој спев „Стогодишњиг^а" (Соколски Символ). Приказ стогодишње борбе за ослобођење Срба у историјским п десничким сликама, са певањем, намењен српским невачкпм, соколским и дилетантскпм позорпшним дружпнама. Дело има трп велике слике: Велики Петак — Очајање (Слпка из Карађорђева устанка за ослобођење Србије), Ускрс — Српске Цвети (Почетак новога устанка за ослобођење п Шасов Дан — Апотеоза Нетра Нетра Петровића II. Његоша п Косовских Осветнпка (Слика из најновијег доба.) Поједини већп делови овога дела прошлн су већ кроз стручну критику п прпзнати су као добри. За „Српеке Цвети" међу осталпм нзрекла је критпка („Рад п пменик Матнце Српске" год. 1992. II. Додатак, стр. 36. п 48.) ово: „Леп је моменат кад Љубпца над децом, што спавају, слути шта би све могло битп, а добра је каректиристика кад Штитарца на крсту заклиње да и њу и децу смакне, ако би дошло до тога да ваља Турцима пасти шака". — „Кроз цело дело провејава родољубпвп дах п особпта топлпна осећаја. Сваки члан или слика јако је занимљпва, пуна дирљпвпх сцена и родољубива заноса". „Апотеоза П. П. Њсгоша" ирпказана је као епилог уз „Горскп Впјенац" у току 1902. год., где год је наше Српско Народно Нозориште држало представе. О том приказу рекло је „Позориште" 1902. XXVII. бр. 17.: „Још стојећи под утиском црпказа „Горског Вијенца", публика је са истим одушевљењем саслушала п прекрасни епилог н апотеозу"; „Застава" 1902. бр. 22.: „Апотеоза прпстала је уза све то врло згодно — духовно замишљена, па п пзведена"; „Бранпк": „— завршено је апотеозом Његушу. којује врло лепо извео" — и т. д. Велика мисао, која је ове године ујединила Српство на Валкану, п велика прилика, да је 1813. пала Карађорђева Нова (Мала) Србија под Турке, а 1913. дочекаће. ако Бог да, ускрслу Стару (Велпку) Србију, те како је 1813. год. рођен и највећи песник српске слободе, Петар Петровпћ II. Његош, па се 1913. год. навршује сто година п од његова рођења —дале су мп идеју о великој свесрнској „Стогодпшњпци", у којој су горње слике спојене у идеалну целину. Дело сам посветпо Косовским Осветницнма, а сав чист приход намењујем као помоћ сирочади и породицама погинулих Србијанаца п Цроногораца „з_а крст часнп п слободу златну".