Школски гласник

Бр. 1.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 11.

Шта јв тежиште код првог учења читања? 1. Самостално ианалажење гласа; 2. Чисто изговарање гласа: •3. Чврсто меморирање слпке гласа (писмена); 4. Лако и брзо распознаван.е п спајање гласова у слогове; 5. Разумевање ирочитанога; 6. Самостално писање прочитанога: 1. Самостално изналажење гласа. За самостално изналажење гласа постоји један једини метод који се зове фонеШички иетод. Фонетички метод први је изнашао немачки учитељ Валентин Ике гзсшер 1534.* год. Све дру-го од Икелзамера до данас што је истицано као нов метод, нпје нпшта друго него бољи или лошији систем фонетичког метода. Г. Компејре** каже: „Оно што увећава привидно мноштво метода читања, то су они споредни поступци који се допадају ради привлачења и одржавања детиње пажње. (Стр. 292.) Према резултатпма до којих је наука у овоме ироучавању дошла до данас Маркс. Лобзин вели: ,.11ри процесу читања ради једна тако уметничка психичка сарава, коју ми ни замжлити не можемо па ма је упоређивали с најуметничкијом машином. Читање изазива таке тешкоће, о којима онај који површно опажа нема ни придлижног појма" .*** Важно је дакле, да је са нсихолошке стране утврђен први основ при учењу читања. Но осиад овога- Херман Гуцман каже: „ Код учења читања и код учења говора ие ради се само о психолошким опажањима, него и о чисто физиолошким чињеницама, а ово је пракШичној физиологији говора била од увек важна задаћа".' Према овоме важно је бити с тим на чисто, има ли код сваког система при учењу ирвог читања, ових психолошко-физиологакпх услова.

Икелвамерово дело: ,.1)1е геећте »еЈ8 аиШ кип/Лз!; 1езеп /и Јегпеп". II. издање. Држи се даје прво издаље штампано 1527. год. алп ее од тога издања није сачувао ни један иримерак. Ресћпег. ,,\*1ег зећепе всћгЈЛеп (1ев вегћ/ећпТеп ЈаћгћилсЈеЛб", Вегћн. 1882. \У1едашћ и. (Мећеп. Габрпјел Компејре: „Теорпјека п практпчна недагогпја" превео Р. Огњановпћ ироф. у Скопљу. Београд 1907. Изд. Коларчеве задужбине. Магх Ро1 »81еп: Пје тесћапјзсће ће.^езсћчшЈгкеИ Лег 8сћг1Нге1сћеп аиС р«усћорћуч !8сћег и. охрег1теп4. ОпинПаде. ћаи#еп8а1/п, 1898. Веуег & 8Г»1те (Р;н1ад-. Мад'а/лп 111. НеН.) 1 II. Сгићтапп: 1)1е ргакНнсће Ли\\'ет1ипк 11ег бргасћрћунјо1од1е ћепп ег*теп ћебеипТепчсћТ. ВегИп. 1897. К'еиТћег & КеЈсћагс!. (ЛћћатИипд-еп аи8 «1ет ПеМеТе т1ег рае(1а§'одч8сћеп Р^усћоЈодче и. Рћу8Јо1о§'1е. Негаив^ед-ећеп \'оп /лећеп и. 8сћШег.)

Јако је опсежна књижевност п многп су пнсци, који се бавили и који се баве, овом врстом рада, према томе би н то морао бити опсежан рад који бн критички прегледао разне методске системе и који би изрекао колико су те разне системе рачунале са психолошко-фпзиолошким основима при учењу чптања. Нас у овај \1ах не може то ннтересовати, иего би нам била задаћа да разгледамо данашњп метод мегиовит,ог читања и писања и у општим цртама изнесемо неке новије покушаје у првом учењу читања и нпсања. Данас се изналази неиознатп глас одмах у почетку учења чптања, из једие целе речп, у којој има три и више непознатих гласова (око, еат), а узимају се и таке речи, у којима су слогови са два и више сугласа (игла, евенка) па чак два п три слога. Те речи су редовно именице. Дете тешко изналази глас у данашњим речима, па ма да се и спремало за то растварањем речи. У растварању речи, пде се за вежбом у растварању у опште, а то раетварање није упоредно на таком градпву, које ће.се одмах у пракси примењпватн, него у њему има и таких речи, које ће илп доћи или не доћи одмах у употребу, а можда н никад. неће доћи при чптању, алп ако и дођу, сви њихови гласови не могу одмах доћи, јер по свом генетичком и графичком формалиом својству и физнолошком главном својству не могу одмах доћи на ред. Дакле то ни.је директна радња, него посредна. Још главније је у овоме први степен овога рада: Изналажење иотребног гласа за учење. У ирвпм часовима овога рада, ретко је да дете само може да дође до резултата, него нонајчешће бпва да учитељ сам покаже како се то ради (н. ир. код речп о-ко). Све ако се п нађе које детс да само и-знађе тај глас, то је тек појединац у школи, а о каквом знатнијем проценту таке деце нема ни говора. Из тога се види, да се тај ирвп: увод. ослања на нрост мехапизам и да цема нсихолошке радн.е ни за неколико процената. 0 другој важној радњи при томе, иомоћу физиологије гласа, нема ни сиомепа. Ако се негде у школп п покаже како се чисто изговара глас, то се ради мехапичким нутем. без нкаквог ослонца на пснхолошки и артикулациони развој-.* Ово би бпо дакле, .једаи темељан жедостатак данашњем мешовптом методу чптања н :;: , 1угогодишњпм заноставља11)ем вежбе у иравцу фпзиологпје гласа, иочело се шприти мпшл.ење да досадашњп фонеипки метод не ваља. Већ се п у јавносгп нстичу таки гласовн п иезнање постуика појединпх радппка. погрешпо се унпсује у. недостатаЈ. - самом методу, ,је]) се доказује како се у лзпалажењу поједпнпх сугласа прп учеику чптања, уве.к прикраде уз суглас пекакав ириглас (•!>, 10. 1Со је .добро проучио суштпну фонетичког метода, знаће да је ово скроз ногрешна гпрдн.а, која је основака на непоанатш.у саме стварн.