Школски гласник

Стр. 10. __ _____ _ ШКОЈ1СКИ ГЛА СНИК Бр. 1.

боље ми иознајемо разлоге којима се детерминншемо. 186. Моралнн појмовн о обавези, дужносШи. заслузи и иогрешци, су нужно везанн за хниотезу о слободи. Претпосгавите да слобода не постојп, п сва етика се срозава. .187. Већпна чињеница људскога живота, обећаша, саветовања, претње, казне и награде, птд. сведоче о свеопгитем веровању у слободу. 188. Фатализам, плп порпцање слободе, пма разне облнке: оно ,је час богословскп, час физиолошкп, час пспхолошки. Психологаки фатализам се зовс детерминизам. 189. Ма какав утицај признавали мотпвпма н побудама, међу којнма нма наша воља да бпра, ипак преостаје слободн извесна област, ограничена додуше, за деловање. 190. Напрезањем, развијањем рефлексије п ума, ми можемо повећатп напту слободу.

Настава у чатању с писањеде(ЊЕНА ВАЖНОСТ II РАЗНА МИШЈБЕЊА 0 ЊОЈ). „Читатн, чататн, сачетатн, счататп, значн саставити, спојитн, сабрати, т. ј. писмешгма представљене и изражене мисли разабратп или боље рећи сабратн т. ј. скупнти писмена у слогове и речи, на дознати мнслп," које су нзложене у том писму илн књпзи". :|; Од многих тумачења која су разнн немачки писци изнели о чптању,** Карло Кер истиче као најбоље ово: „Читање .је говор поређан видљивим знацима гласова" (Др. Г. Л. Шулце, 1779—1846.)*** Исто тако многа су тумачења и о самој важности чнтања. К. Кер наводи: „да се по знању н по спреми у читању н ппсапл', мерп образованост у војсцп". Дапас државе мере по томе образованост својпх народа. II Ф. Шлајермахер- је истакао читање п писање као мерило иародне образованости. Но он је још озпачпо да то мерило није правилно, с тога, што читање није сврха образовању, него једно средство између многпх другнх, јер завнсп од тога зашшо се чита и гита се чнта. Но К. Кер п ако прнзнаје нсправност таког мпшљења, ппак држп да је правплно чптање моралпо-доброг градпва, увек једно од најбољих средстава за право образовање народно. 0 времену, кад да деца почпу учнти читати

Унутство за нредавање букварских наука. од Т>. Натошевпћа, Б«ч. 1858. год. У Вукову Речнику јс аабележена*још реч: чатпсатн. *1<1е сашити (склопити н. пр. халдну). У некнм крајевима ерпским каже се место наређати се, иачетати се. X. Фехне]> изнео је 50 таких тумачења у својој књпзн: 13Је МеШоЛеп (1ез ег»(еп ^езешИегпсМв. ВегЈик 1882. \\")е§-ап(К. н. Опеђеп. 1)г. С. Кећ]'. ОеасШсћ!« (1е1' Мс1ћо<Нк <1. гБиНжЧк-п УоЉд8с1т)цл(.ег. Оо(ћа, 'ПЛпетатт, 1880.

разплазе' се педагози у мпшљењу. Русо држп, дајечнтање мучење за децу. Многи педагози су сличног мншљења (Гедпке, Камие, Тпрк, Гразер, Денцел, Грасман п др.). Фехнер држп, да је то мшпљење бпло оправдано само за оно доба, док се радило тешким и неподесннм методом, алн данас кад је метода првог читања већма усавршена, да то мишљење једва да има основа, јер деца сад евентуалне тешкоће без напора савлађују. Но п ако су п другн знатнији педагозн (Динтер, Дитес, Бенеке, Вурст, Фрелих) у тоМ правцу заступалп ствар, ипак ће усавршеној експерименталној педагогији свако.јако поћн за руком, да стварно докаже несмнсао тога рада, ако не за којп даљн ступањ основне наставе, а оно бар за онај најнижн у којем.се сад деца душевно замарају, да савладају тако једну ванредну тешкоћу као што је читање. Ово ће научнпм екснериментпма тнм пре поћп за руком, што мишљења која држе да то тако треба да буде, да се одмах тако рећп прп уласку у школу дете учн читању, нису ннкаквим бедемима утврђена, иего им је разлог оружје старе шаблонске школе, да се тек номоћу читања развија правилно даља настава. Но и та стара гааблонска гакола догала је била до уверења, да на том ступњу где се може само механичко читање развијати, тегако даје настава успеха и не одговара сврси, јер деца нису спремна и развијена у сређеним мислима н изражајима, те да би се то допунило, створена је потреба спреме у говору п мишљењу пре читања. Колико се дете може темељно спремити за гиест недеља у мишљењу и говору, да с том спремом улази у тако тежак рад као гатоје чптање, може п нестручњак пресудити. Но гакола и настава увек је трајала дане под утицајима некнх спољагањнх о.колности, обзпра п сличннх разлога, којн јој се с поља наметну иа ће и у овоме наставном питању још дуго чекати за слободом својом. Мн по дужности својој пзноспмо овде разна мишљења и за п иротив, али држимо, да је читање једна така грана наставе, која се никако не би смела почети пре, док деца стварном наставо.м у говору, мигаљењу и гледању, нису стекла изражај и неку извесну одређеност у погледу, мишљењу и говору. То се на некој децн опази у другој половиим прве гаколске године, а на некој богме, чак ночетком друге школске године. Ово последње често се опажа на оној децн, која су са разних узрока остала да попављају разред. Разуме се да ми нрема садашњнм приликама, морамо рачунати са чињенпцама што постоје и према томе удешавати наставу, али свакојако иам је дужност да и поред тога заступамо у корист наставе поједнпа напреднпја мишљења и да радимо на њихову остварен.у где год се може.