Школски гласник

Стр. 16.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Бр. 1.

Све су ове замерке упућене издавачу; њему оне хоће да рекну колико Г. Ник. М. Ракић недовољно зна француеки језик, а да би био позван да преводи. Неће пак оне читаоцима да рекну као да је овај превод сасвим за одбацивање. У одсусгву, не кажем бољег, него: у одсуству доброг превода, наши се учнтељи могу корншћу послужитн и овнм. Жил Пајо је добар учитељ учитељима; његова књнга, и уз оволике празнпне, може бити добар саветник и пријатељ српском народном учитељу. И у нади да ће овај приказ оставпти код читалаца такав утисак, ја ћу да рекнем најтежу замерку овом преводу. Видели смо да се Нп у каквом предговору пе спомиње даје овај „други Пајо" једаппут већ штампан код Срба. Преводплац, што је горе, не спомиње да он није превео целога Пајо-а, него само две трећине његових савета. Ја знам, он ће рећи да се у непреведеној трећини књиге налазе и така упутства која су саображена посебним француеким приликама: једна глава у њој говори о дужностима учитеља као учитеља француског, а у другој се говори о дужностима учптеља као застунника потпуно световне школе, равнодушне према религијама организованим у цркве. Алхг, тога посебно француског има и у преведеннм деловима књиге; и као што онде не смета употреби књиге, не би сметало ии у овом делу где се тако паметно говори о положају којн учитељ треба да заузме према политичким странкама, према социјализму. П онако се у књИзи не ради о упутствнма по којима се може механички поступати; него је у њој главно онај у истину религиозни дух који од личности тражи да ради на свом усавршавању, да тиме, и радом у друштву, ради на јачању човечности у човечанству. А таке тежње наших учитеља би биле само појачане да су нреведене и главе у којима се говори о дужностима учитеља према демократизму у држави, у којима је дата тачна и лепа дефиннција родољубља. Учитељство ће најбоље разумети колико је оштећено непотпуношћу овог превода, ако му преведемо натписе две последње главе из оригпнала: Начела којима учитељ Шреба да се руководи: ДужноеШи учитеља као човека: Велике Шековине човечанства. — Изналажење непромењивих закона. — Одезбеђење. — Ослобођење мисли и воље.

— Солидарност. И, најзад, још једно начело којим учитељ треба да се руководп: Еулт лепоте (естетска кулТура у школн и животу) — Лепота поља. Понављам: и толико оштећен, непотпут нови овај Пајо ће бити, у одсуству потпуног, добар прпјатељ и саветник српском народном учитељу. Васа Стајић. Б е л е ш к е. . Деоничари нове емисије учит. д. д. „Натошевић" позивају се да уплате заостале рате за своје деонице. Седма рата је за старе деоничаре К 3 50 по једној деоници. а за нове К 4 50 по део ници. „Српски учитељски конвикт" у Новом Саду примио .је у јануару о. г. од: г. Димитрија Марјановића, равн. учитеља у Буковцу 10 К чланарине. — Од гђе Јелене ВоњовиЧке, умир. учитељпце у Сомбору 10 К чланарине за нок. мужа Стеву Воњовића. — Од г. г. Жарка Алексића, В. В. Поповића, Л. Вукотића, В. Марјанског и Ст. Богињака. насташшка у Ст. Футогу по 1 К прилога уместо честнтака о Новој Годнни. Од г. Ђоке Милића, умнр. учитеља у Новом Саду 2 К свечарског ирилога. — Од г. Станка Борића, учитеља у Лединци 25 К чланарине. — Од г. Милана Валуђерског, учнтеља у Ст. Врбасу 1 К свечарског прилога. — Од гђе Зорке Валуђерске, учитељице у Ст. Врбасу 1 К свечарског прилога. — Од Српске Штедионице деон. друштва у Руми 50 К прилога. Читуља. Ангелина Степићева умир. учнтељица у Ст. Паланци, преминула је 21. јан. (6. фебр.) о. г. Тамошњи срн. учнт. збор издао је посмртницу о њеној смрти. Покојница је свршила учит. школу у Сомбору 1881. год. где је као учитељица дошла да довршн своје науке. По свршеиој учит. школп изабрана је за учнтељицу у Ст. Паланцп, где је вредно и савесно вршила учитељичку дужност, све до пре 7—8 година, кад је ступила у мировнну. Нека јој је вечни покој! — Концем децембра 1912. године умро је у Мирковцима код Винковаца равнајући учитељ Милан Вуковић, после дуге и тешке болести (сушице). Бно је добар учитељ, а особити појац, што му такођер зададе рану смрт.