Школски гласник

Бр. 1.

ШКОЛСКИ ГЛАСЈШК

Стр. 5.

кинематографа, да би полицијске забране уклонио и срачунао је тада, да у Берлину дневно око 90.000 особа посећују кинематограф и, што је још важније, да сваки филм који дође у промет просечно виде Зу 2 милијуна особа. Ако је тај број и приближно тачан, он много говори. Како бн се радовали кад би се добре народне и дечје књиге распрострле у 10, 50, 100 или чак 200.000 комада. Колики би се рад на народној просвећености развио! А сваки отрцани кинофилм привуче себи без по муке десет и сто пута већу публику и знатан део народа осваја под свој утицај. Педагози заиста ту морају застати и озбиљно истражити какве је врсте тај утицај. Шта види носетилац кинематографа? Шта може и шта треба да види, могло би се питати. Кад су приказане прве слике у кинематографу, образован свет се чудио и одушевљено их поздравио. Створило се ново чудо. Приказ на слици који је хиљадама година износио слику норед слпке у непокретном положају, појавио се у нечем сасвим новом и необичном, приказује се кретањем једно за другим; тиме је пронађен сасвим нов облик приказа. Жив, покретан живот могао се сликом подражавати као никад пре тога. Каква све изненађења и могућности не носи у себи тај проналазак, а како се све још неће исцрпљнвати, нарочито са уметничке стране. Могуће је, да ће се још родити уметник, који ће из кинематографа створпти још какву сасвим нову уметничку форму. Али је једно одмах било јасно, да је кинематограф као ни једно средство дотле послужио ширењу и познавању нашем широм целог света. Он је у стању да нам пластично прикаже пределе које наше очи никад иису виделе п где нам никад није нога крочила; помоћу њега познајемо иароде свију земаља ио склопу тела и одела, обичајима и навикама, на послу и у игри, у лову и у рату; он нас води у неприступне творничке нросторије, ливнице гвожђа и дубине рудничке, у регијоне крилатица; он нам приказује сва, чуда у природи, вечито таласање мора и немо, мртво ћу-

тање глечера, даје нам да видимо лава п тигра у пустињи кад се пљеном наслађују и да посматрамо гпелу и мрава при градњи својих уметничких ћелија н неговању својег подмлатка; он нас води међу голијате биљног и животињског света, а тако и уз истраживача и лечника да посматрамо микроскопски разни сићушни свет у нашој крви и ткањима. Све што у тим свима приликама живи и креће се, било велико или мало, далеко или близо, питомо или дивије, све то видимо пред нами као душевну својпну. Све то може кинематограф, чудотворац! Али на жалост мора се правилније рећи: еве би он Шо могао, кад би хтео. Ко је много иута посетио кнно, он је од свега напред побројаног већ и видео по иетџто, али је тек по мало окусио. Али зашто многобројне хиљаде из дана у дан, из ноћи у ноћ, па и после подне журе у кннематограф? Четири или пет постотака редовних приказа заиста су захваћени из богатог царства природе, а остали 9б%? То су омиљене нинодркме. Приказ природе и њена неисцрпна богатства, њена живота и обличја, била би задаћа кннематографа а место тога то ти је дивље поприште свију људских лудорија и глупости. Може се тачно рећи, да поред свих настојања да се то ноправи, поред све енергпчне цензуре киноцензора и поред све сарадње првих глумачких снага, велика маса приказаних кинодрама су још увек дела о уморству и крађи, љубавне и заводничке историје,, жалосног состојанија и плачевне сентименталности, иа често и у неукусним као бајагн шаљивим позама. Немачки пастор Валтер Конрад изнео је у своме спису „Кгсће шк! Ктета1о§гарћ", да је у 250 прегледаних драма, нашао да се нриказују 97 убијстава, 51 прекршаја бракова, 19 завођења, 22 отмице, 45 самоубијства, 176 крађа, 25 суложница, 35 пијанака и чнтаву војску иолицаја/детектива и судских органа. Проф. Др. Брунер, издавач листа ,,Нос1тасМ", органа за сузбијање гада у речи и слици, који фунгира у берлинској иолицијској ирефектури као кинематографски цензор (тамо се дневно подноси на преглед