Школски гласник

Стр. 4.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

се они који су хтели на својим школама да штеде, касније горко кајали. Но :кајати се после свршоног чина, то је сасвим — једно ништа. Кајати се треба док има времена. За сад још има времена, али ће и то брзо протећи! м.

КИНЕМЛТОГРЛФ У ПРОСБЕТНОЈ СЛУЖБИ. Какав развитак за просвету лежи у једном модерном проналаску, који хоће да задовол>и потребе масе, видело се последњих година на развитку кинематографа. Почетком 1900. год. у целој Немачкој било је само два стална кинематографска позоришта и то у Хамбургу и Вирцбургу; у Берлину .је било само једно тако покретно позориште са живим сликама. А сада, после 12 година, једва да има који кутић међу културним друштвом да се не зна за њега. Већ га и деца добро познају п траже уживања у њему. Нарочито је тај проналазак раширен у Француској, Енглеској, Сев. Америци и Немачкој. Сам Берлин има данас преко 400 таких позоришта. Једна само творница филмова —- РаОкГ Кгегек & Со. у Паризу ■— производи дневно 80.000 мет. филмова, опих дугих, узаних пруга од целулојда, на којима су у бескрајнОм низу поређане мале фотографске слике већином 24X18 тт велике. Оваких слика пушта се у промет на међународној пцјаци сваког Дана 25—30 нових серија. Трговина са филмовима иостала је међународна. 11 у мањпм местима има већ францускнх, италијанских, енглеских, данских, америчких и немачких снимака, као што се они виде и у модерно и раскошно удешеним великоварошким позориштима, где улазница стаје и 5—(> К. Тако је кинематограф постао сасвим знатап економски фактор. Имамо при руци податке о Немачкој из којих се види, да је увоз и извоз тога предмета веома знатан. За прву четврт 1912. год. увезено је страних филмова у Немачкој у јануару 18.200 кграма, у фебруару 16.500 кг., у марту 25.000 кг., за четврт године свега 60.600 кгр. Кад се има на

уму, да једна једина филмпруга са отприлике стотину разних сличица, једва ако има што тежине у себи, то се може замислити, колика је множина њих у толиким хиљадама килограма. Тежина од 60.600 кг. одговара укупној дужини филмова од 7,878.000 метара, а укупна је вредност тих филмова у тој четвртини године 9,090.000 марака. Немачка је за њих добила царине 1 18.200 М. Занимљиви су и бројеви, колико је извежено за то исто доба, У јануару је извежено 5900 кг., у фебруару 5.600 кг, у марту 8.600 кг, свега 20.100 кг, што одговара дужини од 2,613.600 т, а вредност тога је 1 мплијун 46 хиљада М. Колики се капитали улажу у кинематографе внди се и из тога, што се при набавци једног јединог филма изда и по 40.000 М и више.* Оваки издатци разумљиви су кад поједина подузећа творничка и позоришна веома огромне добитке избацују, бива и по 90°/ 0 годишњег чистог добитка. Од овог финансијалног и економског значаја, још је много већи и важнији културни значај кинематографа. Једва да га можемо по вредности и оценити. Свн знамо васпитну вредност књиге и листова; знамо, како лектира често и једном једином спретном причом може да утиче на психички развитак неког човека, с тога се друштво и бори против гадне литературе која даје масу свезака, с тога друштво и шири све већма добру литературу у свима слојевима народа од деце до људи. Али кинематограф овакав како се сад развија код свију културних народа, на најбољем је путу, да утицај целокупне штампане литературе надмаши у многоме а у нечем и замене. Он је већ сад на томе путу чудновато далеко дотерао. И о томе нај јасније говоре бројеви. Септембра 1911. покушаоје један берлински биоскопски лист (у Берлину их има 6) у отвореном писму на берлинског префекта полпције, да докаже данашњу важност

* Чује се, да је једно подузеће нудпло 100.000 дин. да му се допустп да снпмп иропаст п бегство турске војске на Куманову за кинематограф, алп то нпје допустпла српска војна управа.